ЦИК диже цијену и мијења тендерску документацију за набавку изборних технологија

ЦИК је План донио 18. септембра 2025, а посљедња измјена већ је друга по реду. ЦИК је претходно, одлуком од 9. октобра избацио папир за гласачке листиће и обрасце из предмета набавке, а посљедња измјена донијела је повећање од 9 милиона за тендер који су расписали 14. новембра и у чије образложење су додали штампање листића за изборе 2026, те набавку папира, штампу, транспорт и складиштење листића за локалне изборе 2028. године.

Још два и по милиона биће потребна за Агенцију за идентификационе документе, евиденцију и размјену података како би се изградила приступна оптичка мрежа, успоставио систем за провјеру биометријских података и модул за размјену података између ИДДЕЕА-е и ЦИК-а. Саопштење из ЦИК-а указује на то да су разлог за повећање износа три жалбе које су ЦИК-у упућене на тендерску документацију набавке система за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића на бирачким мјестима, оглашену 14. новембра.

Одлучујући по наведеним жалбама Централна изборна комисија Босне и Херцеговине ће повећати вриједност набавке из разлога што је осим избора за 2026 годину набавком предвиђено извршење дијела уговора и за изборе 2028 године, поручено је из Централне изборне комисије БиХ.

Централне изборна комисија БиХ дјелимично је прихватила све три жалбе и иде у измјену тендерске документације. Жалба компаније „Shot“, како АТВ сазнаје, фирме из Зенице која се бави наоружањем и опремом за полицију и оружане снаге, усвојена је у једној тачки, док је по осталих 6 тачака одбијена. Жалба бањалучког „Ultimax-a“ усвојена је у далеко већем дијелу и због ње ће се чак брисати дијелови тендерске документације.

"Жалба је основана у дијелу жалбених навода из тачке 1, 2 и 3, те се тачке тендерске документације 8.3, 8.4, 8.5, 8.6 и 13, 2, 3 у ТД у цјелости бришу. Затим, жалба је дјелимично основана у дијелу жалбених навода из тачке 4, 5, 6 и 10 и ТД се у том дијелу мијења. Затим, навод из тачке 5 жалбе је дјелимично основан, а који се односи на незаконитост критерија за додјелу уговора из тачке 14.4 и у том дијелу ће тендерска документација бити допуњена", рекла је Илма Мехић-Јусуфбашић, шеф Сектора за финансијске и опште послове ЦИК БиХ.

Претходно је ЦИК одлучио да мијења тендерску документацију због жалбе компаније Smartmatik која се јавила из Холандије, али је данас објелодањено да жалба мултинационалног гиганта за изборне системе у техничком дијелу тендерске документације није једини проблем тендера који је ЦИК расписао. Суад Арнаутовић због свега предлаже да се о процесу извијести и Парламент БиХ, али и да се ЦИК, који је, бар на папиру, припремао тендер, након процеса едукује о набавци коју је расписао.

"Кад се заврши читава ова активност, да направимо један краћи програм едукације, прије свега наших чланова ЦИК-а, наших упосленика и тако даље са суштином те, да тако кажем, те тендерске документације, шта ми све тамо тражимо, да у неком наредном периоду идемо с том едукацијом, с упознавањем, са дисеминацијом тог цијелог процеса, јер се ради о јако обимној документацији која у многим стварима је непозната широј јавности", рекао је Суад Арнаутовић, члан Централне изборне комисије БиХ.

Тендерску документацију за набавку биометријског система и скенера преузело је 70 заинтересованих фирми. Смартматик, Шот и Ултимакс имају право даље да се жале Комисији за жалбе БиХ. ЦИК самостално формално рјешава изазов по изазов у односу на набавку, али први сљедећи редовни избори су за мање од годину, а ствари не иду по плану – свјесни су тога и у ЦИК-у.

"И ако сутра буде замјерки, буде кривичних пријава, буде било чега чиме се и пријети, а и реализира према и члановима СИП, према нашим службеницима, желим да кажем да унаточ институцијама ове државе, ми још увијек некако гурамо овом путу, на шта ће изаћи, још увијек је неизвјесно", рекао је Жељко Бакалар, члан Централне изборне комисије БиХ.

Проклетство, или лоше вођење пројекта увођења нових изборних технологија прати процес од самог почетка. Слично као и за многе друге битне одлуке, не постоји консензус у БиХ у вези с пројектом који би грађанима требало да обезбиједи сигурније, транспарентније и ефикасније изборе. Завршни извјештај о пилот пројекту и Студија изводљивости усвојени су у првом кварталу у Представничком дому с десет гласова против – међу којим су били и представници странака власти на нивоу Републике Српске. Додатно, финансијска средства за пројекат обезбјеђена су без сагласности министра финансија и трезора БиХ. ЦИК се сад жали да је усамљен у генерацијском пројекту увођења додатног интегритета у изборни процес.

"Нажалост, ми смо усамљени као институција. Имамо потпору великог дијела међународне заједнице, немамо потпору државе, немамо потпору Парламента, немамо разумијевање Вијећа министара. Углавном, у овоме смо сами", каже Жељко Бакалар, члан Централне изборне комисије БиХ.

Не прецизирају чланови ЦИК-а који је то дио међународне заједнице, али није непознато да се за причу нових изборних технологија и уопште изборног процеса посебно интересује Кристијан Шмит. Од измјена изборног закона до клаузуле да за потребе ЦИК-а одобрење финансија може да потписује замјеник министра без одобрења министра финансија – све је то Шмит већ направио. Преостало је још само да почне наметати одлуке за избор понуђача на тендерима које расписују институције БиХ.