ЦИК поново мијења тендер за набавку нових изборних технологија

ЦИК ће понуде отворити исти дан у 14 и 15, након чега би требало да их оцијени, изабере најбољег понуђача и понуди му уговор. Уговор може бити достављен најраније 15 дана од када сви понуђачи буду обавјештени о избору најповољније понуде. То значи да ЦИК у идеалним и експресним условима може потписати уговор са добављачем најраније 17. фебруара. Ту ствари постају доста компликоване јер је, према тендерској документацији, предвиђено да већ од 1. марта добављач почне с инсталацијом и конфигурацијом софтвера, док би већ 15. марта требало да почну обуке особља ЦИК-а БиХ, те општинских и градских изборних комисија.

"Додатно, до априла би требало да буде завршена едукација ЦИК-овог тима за управљање пројектом, као и обука 150 тренера из ЦИК-а, локалних изборних комисија и Агенције за идентификацију докумената о процесу увођења и кориштења специфичних изборних технологија. Убрзо потом, већ 1. априла предвиђено је да почне тестирање скенера, базе података, комуникације и интеграције система, као и свих симулација изборног процеса с нагласком на идентификовање бирача и бројање гласова", пише у Тендерској документацији.

Сав темпо прописан тендерском документацијом теоријски је могуће стићи, али под условом да не буде нових жалби ни на тендерску документацију, ни на одлуку о избору најповољнијег понуђача, што јер у овом тренутку у домену - специфичне процедуралне фантастике. ЦИК БиХ претходно је некако успио да побиједи у жалбеном процесу пред Канцеларијом за жалбе БиХ. Канцеларија је у другој половини децембра одбила жалбе холандског „Smartmatika“ и бањалучке фирме „Ultimaks“, а ЦИК је своју побједу прославио саопштењем у којем се пожалио на улагање жалби на тендер.

"ЦИК БиХ упозорава да континуирано изјављивање неоснованих жалби имплицира смањивање временског оквира за реализацију уговора што представља изузетан организациони изазов за имплементацију нових технологија на предстојећим Опћим изборима 2026. године.

Неосновано кориштење правних лијекова с циљем опструкције не погађа само уговорни орган, већ директно угрожава интегритет изборног процеса и наноси штету јавном интересу. Свако даље одлагање може довести у питање техничку припрему и пуну примјену система који су кључни за спречавање изборних превара", саопштено је из Централне изборне комисије БиХ.

И док ЦИК пласира наратив да фирме које су откупиле тендерску документацију намјерно минирају процес увођења специфичних изборних технологија које би требало да уведу ред у изборне процесе у БиХ, папир трпи, али мало ко заправо чита на какве су све пропусте и нелогичности указивале фирме које су се жалиле на документацију, и редом сви, па и политичари, избјегавају да коментаришу начин на који Централна изборна комисија проводи набавку за нешто што су представили као генерацијски пројекат за спречавање изборних крађа. А Централна изборна комисија већ је мијењала тендерску документацију – управо због жалби које су упутили „Smartmatik“, „Ultimaks“ и „Šot“из Зенице. Смартматик је наставио даље са жалбом према Канцеларији за жалбе јер финансијски уговор није довољно проширен, јер ЦИК није предвидио да фирме приликом понуде доставе узорак и демонстрирају рад опреме коју нуде, него планира да слијепо вјерује понуђачу да ће оно што буде понуђено на папиру заправо и радити у пракси. Жалили су се и због читавог низа пропуста у техничком дијелу документације, а тражили су и гаранције од ЦИК-а да њихови оператери неће бити ти који ће управљати уређајима на дан избора.

Обезбјеђење оператера унутар бирачког мјеста представља велико излагање ризику за понуђаче. Компаније би биле оптужене за манипулисање изборима од стране политичких актера... Свака интеракција између оператера и бирача може бити погрешно протумачена од стране политичких странака или кандидата, за шта ће понуђач бити одговоран... Сви радници на бирачким мјестима (укључујући оператере) треба да буду директно под утицајем и управом ЦИК-а. Ово је глобални стандард који обезбјеђује непристрасност и слободу од вањског утицаја како би се заштитио интегритет избора", пише у жалбе SMARTMATIC International Holding B.V, Амстердам, Холандија.

Ни „Ultimaks“ није одустао од жалбе, посебно јер их је ЦИК у свом другом рјешењу по жалби оцијенио као недовољно заинтересоване за набавку – правнички речено: због непостојања активне легитимације. То друго рјешење ЦИК-а посебно је илустративно јер је дјелимично усвајајући жалбу управо „Ултимакса“ ЦИК измијенио значајан дио тендерске документације, што је – наравно – апострофирао и жалилац.

"Дакле, Уговорни орган тада у поступку поступања по Жалби на тендерску документацију није утврдио недостатак правног интереса као основ одбацивања Жалбе, већ је исту прихватио и мериторно разматрао. Стога је код Уговомог органа очигледно да егзистира аргументум ад абсурдум, јер се у свом крајњем немару „сјетио“ да питање допуштености жалбе на тендерску документацију суштински цијени тек након сопственог дјелимичног усвајања те жалбе... Овакво правно резоновање Уговорног органа представља својеврсни правни нонсенс и то таквих размјера каквих дуго није било у БиХ", наведено је у жалби ULTIMAX d.o.o Бањалука.

Новим ЦИК-овим обавјештењем о набавци прописано је да је рок за преузимање тендерске документације пролонгиран до 29. јануара, па потенцијални понуђачи имају још времена да се жале.

Како АТВ сазнаје, врло је извјесно да ће у првој половини фебруара Суду БиХ бити поднесена тужба против ЦИК-а због тендерске документације.

Иако ЦИК, колективно као орган пребацује одговорност за проблеме у поступку јавне набавке специфичних изборних технологија на потенцијалне понуђаче, на изазове и пропусте у пројекту неријетко упућују и чланови ЦИК-а на сједницама. Примједба Вање Прутине Бјелице на сједници на којој је ЦИК поново мијењао износ средстава за изградњу капацитета „Идее“ који су дио оквирне набавке, раскринкала је још један мотив којим је ЦИК осликао свој генерацијски пројекат – тако смо сазнали да ЦИК нема никакав споразум с „Идеом“ који би био основа за то да буду дио спорне набавке.

"Можда је требао бити другачији пут – да имамо споразум, да имамо нешто на папиру, па да онда уђемо у доношење ових одлука, а сам садржај одлука требало је допунити на начин да се бар кроз један члан наведе ко је корисник опреме, ко је власник опреме и да се нагласи да је суштина, заправо, увођење специфичних изборних технологији", каже Вања Прутина Бјелица, члан Централне изборне комисије БиХ.

Претходно су на изазове у процесу набавке система за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића указивали и други чланови ЦИК-а. Суад Арнаутовић је на једној од децембарских сједница предложио да се о свему обавијести Парламент БиХ, док је Жељко Бакалар нагласио ризик чланова ЦИК-а да због цијелог процеса може бити не само замјерки и жалби, него и кривичних пријава. И још једна напомена: кадрови који приказују како грађани дају отисак прстију а скенери региструју и овјеравају њихове гласачке листиће само су романтична илустрација из промотивних материјала ЦИК-а. Сурова бх реалност је и даље – овај призор: да гласамо сакривени кутијама на страни зидова, отворени према члановима бирачких одбора због којих ћемо, између осталог, 8. фебруара поново да гласамо за предсједника, при чему се све некако дешава иза леђа грађанима.