Члан ЦИК-а: Изборни праг подићи на пет одсто, прелиминарни резултати се неће значајније мијењати

Нагласио је да је традиционалним изборним манипулацијама одузето више од 90 одсто простора.

Бакалар је приликом гостовања на Федералној телевизији (ФТВ) истакао да су избори успјешно организовани упркос томе што Савјет министара БиХ није одобрио нови правилник о систематизацији радних мјеста у ЦИК-у.

Са ограниченим људским капацитетима, прелиминарне резултате са више од 82 одсто бирачких мјеста имали су већ око 20 часова, док је убрзо тај проценат порастао на 91,8 одсто.

Говорећи о обради гласова, Бакалар је навео да је у тренутку обраћања преостало приближно два одсто необрађених резултата.

„Прелиминарни резултати сигурно се неће промијенити у значајној мјери, с обзиром на то да имамо можда до овог момента неких два одсто необрађених, неперенесених резултата“, казао је Бакалар, додавши да се преостали резултати провјеравају ради отклањања математичких нелогичности.

Крајњи рок за утврђивање резултата је 20 дана од избора, док је законски рок за потврђивање 30 дана, односно изузетно 45 дана у случају сложенијих жалбених поступака.

На питање да ли жалбе и поновна бројања могу промијенити расподјелу мандата, Бакалар је одговорио да је то теоретски могуће, али да се не може прејудицирати.

Говорећи о спречавању изборних крађа, Бакалар је нагласио да су биометријска аутентификација и нови уређаји спријечили гласање у име других особа и убацивање додатних листића.

„Сада имамо могућност да имамо стварну излазност, да знамо колико се људи заиста физички појавило, који имају важећи идентификациони документ и који имају биометријску аутентификацију“, објаснио је, процијенивши да је тиме традиционалним манипулацијама одузето више од 90 одсто простора.

Осврнуо се и на укупан број бирача, истакнувши да је на изборима идентификовано 1.427.796 бирача, али је отворио питање реалности бирачког списка на којем је уписано чак 3.414.000 људи.

Када је ријеч о неважећим листићима, забиљежен је пад у трци за Предсједништво БиХ са 6,65 одсто (2022. године) на 4,38 одсто, као и на изборима за предсједника Републике Српске (4,73 одсто). С друге стране, на нивоу Парламентарне скупштине БиХ забиљежен је благи раст на 8,68 одсто, што Бакалар приписује промјени навика бирача и прилагођавању новим гласачким листићима.

Бакалар је појаснио да ЦИК може наложити поновно пребројавање по службеној дужности или на захтјев политичких субјеката, али искључиво уз приложене материјалне доказе и тачно наведена бирачка мјеста.

Посебно се разматрају ситуације у којима неправилности утичу на прелазак прага од три одсто или расподјелу мандата.

Коментаришући наводе Славена Ковачевића у вези са гласовима Даријане Филиповић, навео је да до краја радног дана формални приговор те врсте није запримљен.

Као кораке за унапређење изборног процеса, Бакалар предлаже проширење биометријске идентификације на гласање путем мобилних тимова и у дипломатско-конзуларним представништвима, бољу обуку бирачких одбора и веће накнаде за чланове локалних изборних комисија.

Такође је изнио и лични став о потреби измјене изборног законодавства.

„Када говоримо о изборном систему, моје мишљење је да, ради смањења политичке корупције, изборни праг треба подићи на пет одсто“, закључио је Бакалар.