Које су процедуре у формирању власти и када можемо очекивати конститутивне сједнице?

Након тога, требало би да буду конституисани и сви нивои власти. Први на реду су Народна скупштина Републике Српске и Предсједништво БиХ. Рок је 15 дана од дана потврђивања изборних резултата, што значи најраније 18. новембра.

Пословником о раду Народне скупштине Републике Српске предвиђено је да прву сједницу у року од 15 дана од дана потврђивања избора сазива предсједник из ранијег сазива, у овом случају Ненад Стевандић. Првом сједницом и до избора руководства предсједаваће најстарији посланик.

Конститутивну сједницу Предсједништва БиХ заказује предсједавајући Предсједништва БиХ из ранијег сазива, а то је Денис Бећировић. Након тога предсједавање преузима члан Предсједништва БиХ према редослиједу ротације предсједавања претходног сазива Предсједништва. Могуће је да чланови Предсједништва БиХ одлуче и другачије, али у том случају неопходан је консензус. Међу првим задацима новог сазива је именовање предсједавајућег Савјета министара. На то мјесто требало би да засједне неко из реда бошњачког народа.

БиХ

Кратак је пут од дипломатије до глоговог коца

Одлука о именовању доноси се најкасније 15 дана након одржавања конститутивне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Одлука о именовању се одмах доставља Представничком дому .Предсједавајући Савјета министара ступа на дужност након што његово именовање одобри Представнички дом.

С обзиром на то да је рок за конституисање Представничког дома мјесец дана након потврђивања коначних резултата, то би у најбољем случају могло бити у првој половини децембра.

Према Уставу БиХ, предсједавајући Савјета министара, најкасније у року од 35 дана од дана када Представнички дом потврди његово именовање, а у складу са поступком утврђеним овим законом, именује министре и замјенике министара и тражи од Представничког дома потврду именовања. Министри и замјеници министара ступају на дужност одмах након потврде од стране Представничког дома.

Слиједи, затим, формирање Дома народа, најзанимљивијег и, можда и најзначајнијег тијела на нивоу БиХ. Састоји се од 15 делегата, по пет из три конститутивна народа. Делегате из реда бошњачког и хрватског народа бира Представнички дом парламентарне скупштине ФБиХ, а делегате из реда српског народа Народна скупштина Републике Српске.

Гласање је тајно. Како сада ствари стоје, математика каже да ће СНСД имати три делегата, а опозиција два. Знамо да политика често не прати математику, па није немогуће да највећа странка у Српској има четири делегата, што би СНСД-у омогућило потпуну контролу на овом нивоу власти.