Ко заиста стоји иза компанија у ФБиХ - у чијим рукама заврши новац?

Иза сваке компаније стоји стварни власник. То значи да без обзира на то колико правних лица чини власнички ланац, на крају би требало да се дође до имена и презимена физичког лица као крајњег стварног власника. Ипак, није увијек лако открити ко је то.

Не жури се Федерацији БиХ да открије, па до данас није успоставила регистар стварних власника правних лица, због чега је, између осталог, БиХ завршила на „сивој листи“ Манивала.

Без њега је тешко пратити и токове новца, али и утврдити у чијим рукама заврши. Када ће успоставити, ни данас не одговарају из федералног министарства правде. Причати о сивој листи „Maнивала“ као о обичном финансијском питању потпуно је промашено, каже министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ. Срђан Амиџић тврди да је то питање борбе против финансирања тероризма и кредибилитета државе.

„Када вас институција Савјета Европе стави на сиву листу, шаље поруку да БиХ нема довољно ефикасне механизме за спречавање финансирања тероризма. Зато успостављање регистра стварних власника у Федерацији БиХ није „административно“ питање. Ми данас не знамо да ли је стварни власник неке фирме, организације или фондације у Федерацији БиХ Мики Маус или Саиф ал-Адел. То није политика. То је озбиљан безбједносни пропуст“, поручује Срђан Амиџић, министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ.

То што је на „сивој листи“ јасно показује да БиХ нема никакву будућност ни напредак, поручује Сања Вулић. Каже, Федерација тежи ка исламској БиХ.

„Али не само исламској, већ и радикалној и терористичкој БиХ, јер финансирање тих исламиста с потенцијалним амбицијама за извршење терористичких напада није ништа друго већ апсолутна исламизација и план ка истребљену свих хришћана на овим просторима“, наводи Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у ПД ПС БиХ.

Главна улога регистра је да идентификује субјекте који имају највећу корист од одређене фирме или неког другог правног субјекта, чак и када се не спомињу као власници у формалном смислу. То није „беспотребна административна баријера“, каже Адмир Чавалић. Успостављање регистра поставља „јаснија правила игре“, доноси транспарентност и у интересу је и домаћих и страних инвеститора.

„Ко може бити против тога – неко ко можда жели да сакрије стварно власништво над привредним субјектима, правним лицима и сл. из разних разлога, да ли је ту ријеч о прању новца, о неким другим разлозима, малверзацијама и сл. То је врло тешко утврдити разумијевајући да не постоји тај регистар, немамо још увијек те шеме које се сакривају“, рекао је Адмир Чавалић, посланик у Представничком дому Парламента ФБиХ.

Република Српска је регистар успоставила у мају ове године. То, каже министар правде Српске, није само технички корак – то је стратешки искорак који је суштински трансформисао приступ правној сигурности и транспарентности корпоративног сектора.

„Чврст правни оквир. Већ смо измијенили Закон о регистрацији пословних субјеката, а тренутно смо у фази доношења посебног lex specialis-а – Закона о регистру стварних власника. На овај начин уклањамо административне баријере и омогућавамо брз, узајаман приступ подацима за све истражне и правосудне органе. Правосуђе, банке, нотари и истражни органи сада могу уз неколико кликова потпуно мапирати комплетну власничку структуру“, рекао је Горан Селак, министар правде Републике Српске.

Регистар се успоставља да би се бројне негативне тенденције у пословању, попут прања новца или финансирања тероризма предуприједиле, објашњава и правник Милко Грмуша.

„Важно је да све један пословни субјект у принципу зна с ким послује у међународно – пословно комерцијалним односима, а ови подаци су од кључног значаја да би се спријечиле бројне злоупотребе и сматрам да ФБиХ, по узору на Републику Српску која је то већ урадила, треба да заврши што прије, не само због „сиве листе“ Манивала, а и због тога, него генерално зато што је то важно за пословање“, рекао је Милко Грмуша, правник.

Министарство безбједности БиХ има план, тачније програм - усвајање докумената. Неки од њих су Акциони план за спровођење стратегије за контролу малог оружја и лаког наоружања од 2028. до 2030, Стратегија за превенцију и борбу против тероризма БиХ за период 2027-2032, Допуна процјене ризика од прања новца и финансирања тероризма у БиХ. Ипак, све за сада остаје само на ријечима.