"Нирнбершки процес" у Њујорку: Нијемац пред "савезницима"

Савјет безбједности ће 31. октобра на захтјев Русије расправљати о ситуацији у БиХ. Наде је много, оптимизма мало. Ствари су се поклопиле до неке мјере за Републику Српску. Добри односи са Русијом, ново поглавље са Америком, ћутање ЕУ и прилика да се на свјетском нивоу понизи њемачки управник у БиХ Кристијан Шмит. Док се о њему лично буде расправљало у Њујорку, Шмит ће сједити у Сарајеву. На сједницу није добродошао, па ће његове поруке пренијети ко други него Жељко Комшић.

Од Русије се на самој сједници може очекивати препознатљива порука. У БиХ нема легитимног високог представника, а ту тезу подржаће вјероватно и Кина, судећи по ранијим дјеловањима. Велика Британија и Француска ће му дати безусловну подршку, а од најважнијег играча на западу, очекује се заокрет, ако га се тако може назвати. САД су након доласка Доналда Трампа и његове администрације биле уздржане према БиХ.

Коментари који су у наше медије долазили од нове америчке администрације била су штура саопштења, резервисана са темељом за двојака тумачења. У њима се, као што је био случај ранијих година, нису поименице именовали лидеру у БиХ, нити је бирана страна. Од универзалних порука ”мир у свијету”, па тако мир и у БиХ, није било видљивог лоби утицаја.

На то све, треба додати и у сам врх ставити конференцију у Дејтону поводом 30 година од потписивања мировног споразума. Ту се окупљенима обратио замјеник државног секретара Кристофер Ландау са јасним порукама да Америка неће одржавати ни подржавати неодрживе концепте. Поруку је схватио и њемачки управник у БиХ Кристијан Шмит који је такође био говорник, али му је порука Ландауа ”одувала” припремљени говор. Од дипломате је остала мисица универзума са порукама мира и неугодним понашањем за говорницом.

За оне који прижељкују да ће се према Кристијану Шмиту примјењивати ”нирнбершки рецепт”, реалност је другачија. Ништа посебно се неће десити на тој сједници, мимо досадашњих очекивања. Атмосфера ће бити другачија, сматра и предсједник Милорад Додик. Он је поручио да не очекује да ће на сједници бити донесен било какав закључак.

Оно што би могло уздрмати самог Шмита, али и земље које га подржавају је могућа интервенција Међународног суда правде.

Савјет безбједности би могао да затражи од Међународног суда правде да изнесе савјетодавно мишљење о процедурама и модалитетима за именовање високих представника у БиХ у складу са Дејтонским споразумом, што је објављено у УН-у.

Све ово, а и сама сједница Савјета безбједности на чијем дневном реду је управо Кристијан Шмит и канцеларија ОХР-а, довољно дрмају сарајевско уточиште у међународном интервенционизму. До ове мјере ниједан странац није био предмет расправа на међународном нивоу.

Ако и сама сједница 31. октобра не оконча страну диктатуру у БиХ, засигурно је отворила проблематику колонијалне управе у БиХ која неће мирно нестати у годинама испред нас.