Скандал у Стразбуру: Бећировић право Хрвата на бирање властитог члана Предсједништва назвао "етничким апартхејдом"

Иако је дио свог говора посветио напретку БиХ на европском путу, Бећировићево излагање обиљежило је још једно негирање темељних начела Дејтонског мировног споразума и уставних права хрватског народа у БиХ.

На директно и прецизно питање Жолта Немета, извјестиоца Парламентарне скупштине Савјета Европе за праћење испуњавања обавеза БиХ, које је гласило: „Подржавате ли право хрватске заједнице да бира властитог члана у Предсједништво? И ако да, какво правно рјешење предвиђате како бисте пронашли рјешење за овај дуготрајни проблем?“, Бећировић је избјегао конкретан одговор те се послужио добро познатим унитаристичким подвалама и језичким манипулацијама.

Бећировић је устврдио да се у Предсједништво БиХ бирају три члана, при чему је за хрватског члана искористио противуставну и апсурдну синтагму „из реда хрватског народа“, додајући да је тренутни (номинално) хрватски члан (Жељко Комшић, који је изабран бошњачким гласовима и наметнут Хрватима) „на потпуно легалан начин изабран од грађана БиХ“ те да као такав „треба да води рачуна о људским правима свих грађана и народа“. Уз то је изборни модел који би гарантовао Хрватима бирање властитог представника назвао „новим етничким линијама раздвајања“ и „етничким апартхејдом“.

Устав и пресуде демантују Бећировића

Бећировићева теза да Хрвати не бирају свог представника него да се бира „члан из реда хрватског народа“ потпуно је у супротности с Уставом БиХ. У члану V Устава БиХ јасно и недвосмислено стоји: „бошњачки и хрватски члан Предсједништва БиХ“. Коришћење конструкције „из реда“ представља смишљену вербалну манипулацију с циљем делегитимирања изборне воље Хрвата и оправдавања праксе у којој бројнији бошњачки народ бира хрватског члана Предсједништва, што се до сада догодило у чак четири наврата са Жељком Комшићем.

Да је легитимно политичко представљање темељно уставно начело, потврдио је и Уставни суд БиХ у пресуди „Љубић“ (У-23/14). Том пресудом јасно је утврђено да је конститутивност Бошњака, Хрвата и Срба кровно начело Устава БиХ, из чега произлази право сваког конститутивног народа да самостално и слободно бира своје легитимне политичке представнике, без утицаја припадника друга два народа.

Надаље, концепт представничке демократије, који Уставни суд наглашава, почива на томе да власт произлази из оних који бирају. Због тога хрватски члан Предсједништва БиХ не може црпити свој легитимитет из бошњачких гласова. Иако у Предсједништву учествује у доношењу одлука за цијелу државу, хрватски члан Предсједништва примарно црпи легитимитет из хрватског бирачког тијела те располаже механизмом заштите виталног националног интереса који се, у случају покретања вета, упућује искључиво хрватском клубу у Дому народа Парламента Федерације БиХ, а не свим грађанима.

Занемаривањем ових чињеница те етикетирањем уставом загарантованих права „апартхејдом“, Бећировић је пред Савјетом Европе демонстрирао политику која, умјесто изградње повјерења, наставља радити на мајоризацији и укидању равноправности хрватског конститутивног народа у Босни и Херцеговини.

(rtv-hb.com)