Тузланска колона - 34 године од злочина без казне

„Четири дана прије договореног рока, мучки и кукавички, и ово је сигурно био један од увода тадашњег руководства тузланског дјела са Селимом Бешлагићем на челу да се почне са чишћењем на најгрубији начин српског становништва с овога подручја“, рекао је Славко Новаковић, преживјели у Тузланској колони.

„Тузланску колону", у којој је било 600 војника и њихових старјешина, те 200 моторних возила напали су припадници муслиманског МУП-а и Територијалне одбране, те "Зелених беретки". Kао и за Добровољачку у Сарајеву, за злочин у Тузли нико није одговарао. За бх. правосуђе ово је злочин без казне, починилаца и налогодавца.

„Имамо жртве, знамо да ову није извршила никаква паравојна формација, него је све било организовано, значи, имамо налогодавце, имамо извршиоце. Правде нема“, рекао је Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа, годишњица Тузланске колоне обиљежена је и код спомен-костурнице на Градском Гробљу Пучиле у Бијељини.

„Незадовољство непроцесуирањем злочина који се десио у Тузланској колни као и нажалост свих злочина који су се десили у протеклом рату, а гдје имамо српске жртве, Суд и Тужилаштво напросто нису урадили нису радили у корист жртава него нажалост по некој политичкој процјени“, рекла је Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске.

„Данашњи Бошњаци, а тадашњи Муслимани нису држали до ријечи , ја са поносом могу да кажем да припадам српској војсци која је увијек држала до свог ауторитета и држала увијек до онога што договори“, рекао је Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва

„Тузланска колона је само један од низа злочина којима је исти образац, исти именилац, сјетимо се само злочина на Бистрику, Великом Парку, Скендерији, Дому ЈНА па и овдје засједама које су вршене у Тузли прије самог злочина у Тузланској колони“, рекао је Виктор Нуждић, б.д. директора Центра за истраживање рата и ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске.

„Овај дан бола за српски народ довољно показује колико је БиХ апсурдна земља, јер док српски народ жали за за невиним жртвама које су страдале у Тузланкој колони у Тузли се истовремено слави Дан одбране града“, рекао је Никола Вукелић, државни секретар за борачко- инвалидску заштиту и социјална питања Србије

Муслиманске паравојне снаге су 15. маја 1992. године напале колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти тузланску касарну. У нападу је убијено 51 лице, још три особе касније су преминуле од посљедица рањавања, док је 78 лица рањено. Ни данас ни за Добровољачку ни за Брчанску малту, није добијена потребна дозвола за спомен плочу како би се обиљежило мјесто на коме су страдали невини људи.