У Уставном суду БиХ признали да раде у крњем саставу

Није то једини проблем. Спорно је и именовање судија из Федерације. Предсједнику суда, Мирсаду Ћеману мандат је истекао у децембру прошле године, а Валерији Галић истиче у октобру. Иако је Парламент Федерације БиХ још у фебруару формирао Радну групу за именовање судија из овог ентитета, тај посао још није завршен.

„Тако да ће моја порука бити опћој јавности и надлежним у једном и другом ентитету – изаберите судије недостајуће судије, изаберите их на вријеме“, рекао је Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ.

Порука из Републике Српске позната и јасна – све док у Уставном суду БиХ сједе стране судије, Народна скупштина Републике Српске неће именовати судије из Српске. Судије странци увјеравају да они овдје нису својом вољом, већ зато што тако прописује Устав БиХ, игноришући чињеницу да је уставом предвиђено и да су они само привремено рјешење, а ту су више од три деценије. Иако би то требало да се подразумијева, стране судије имају потребу да увјеравају у своју непристрасност.

„Предност међународних судија је да ми нисмо судије за Србе, Хрвате или било кога другог. Ми смо судије за сва људска бића у овој земљи. Настојимо да на најбољи начин урадимо наш посао, да заштитимо све у овој земљи“, рекла је Хелен Келер, страни судија у Уставном суду БиХ.

„По мом мишљењеу, питање страних судија је питање стабилности БиХ. Док год постоје овако дубоке политичке подјеле и притисци на институције, стране судије у БиХ можемо посматрати као гарант за очување непристрасности“, рекла је Лариса Велић, судија Уставног суда БиХ.

У непристрасност те институције у Републици Српској одавно нема повјерења, јер свједоци смо да су судије из Српске сваки пут прегласаване када се одлучивало о важним националним питањима. А, како ће се и када одлучивати о апелацији посланика СНСД-а у Народној скупштини Српске, који су од Уставног суда тражили оцјену уставности наметнутих измјена Кривичног закона БиХ – питање је које смо поставили предсједнику суда. Конкретан одговор нисмо добили.

„Предмети ове врсте су хитне нарави и када добијемо предмете такве врсте они се одмах стављају у обраду и чим буде спремна анализа и предмет довољно спреман, Уставни суд ће о њему одлучити. Ја у овом тренутку не могу роцијенити када ће то бити“, рекао је Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ.

Ријеч је о аплецаији која је послата прије шест мјесеци. У међувремену еј уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ усвојила закључак који каже да високи представник нема надлежност да намеће законе. Занимљиво ће бити то какав ће став заузети Уставни суд по овом питању, јер су управо они тражили од Парламента БиХ мишљење у вези са овим.