Вулић тражи одговор од Централне банке БиХ: Како су евидентирани оснивачки улози Републике Српске и ФБиХ?

Она је подсјетила да је трошкове оснивања главних јединица и филијала Централне банке БиХ, у укупном износу од 4.000.000 КМ, финансирала ФБиХ у износу од 2.666.666 КМ (двије трећине), а Република Српска у износу од 1.333.333 КМ (једна трећина), из кредитних средстава првог стендбај аранжмана Међународног монетарног фонда (ММФ), одобреног 1998. године.

Вулићева је навела да чланом 25 Закона о Централној банци БиХ капитал ове банке има вриједност од 25 милиона КМ, преноси Срна.

Почетни капитал, навела је, уплаћен је Централној банци БиХ 1998. године од ФБиХ у износу од 16.666.666 КМ (двије трећине) и Републике Српске у износу од 1.333.333 КМ (једна трећина), из кредитних средстава прве транше стендбај аранжмана ММФ-а.

Меморандумом Савјета министара утврђено је да ФБиХ сервисира двије трећине, а Република Српска једну трећину дуга по овом кредиту, који је искориштен за обезбјеђивање почетног капитала и оснивање главних јединица и филијала Централне банке БиХ.

Обавезе по овом кредиту, увећане за припадајућу камату и трошкове, отплаћене су ММФ-у током 2001, 2002. и 2003. године, истиче се у посланичком питању.

Вулићева је напоменула да се Министарство финансија Републике Српске у више наврата, током 2001, 2003. и 2005. године, обраћало институцијама БиХ – Министарству финансија и трезора и Министарству спољне трговине и економских односа у Савјету министара, те Централној банци БиХ, захтијевајући да се уложена средства Српске у ову банку евидентирају као учешће Српске у почетном капиталу Централне банке БиХ, са свим правима која јој по том основу припадају, као и да се ријеши питање финансирања трошкова оснивања филијала и главних јединица Банке.

Она је указала да су уложена средства Републике Српске евидентирана у Министарству финансија Републике Српске, у Главној књизи трезора, на позицији “Остали дугорочни пласмани и акције”, као уложена средства у почетни капитал Централне банке БиХ.