56 година од разорног земљотреса у Бањалуци

"Не поновило се, тад смо први пут бар ја лично и моја породица па и многи бањалучани чули за ријеч земљотрес и да то осјетимо, нешто тутњи, нешто се тресе ломи пуца, мој отац је скочио са првог спрата, скочио у незнању нисмо знали уопште како да се понашамо, тако да је то дошло изненада како то обично и долази земљотрес изненада. И дан данас кад мало затутњи, неко прође, камион, ми стари осјетимо препаднемо се, не поновило се ником и нигдје", рекао је Маринко Умићевић, директор творнице обуће ''Бема''

Страх из 1969. преносио се генерацијама. Данас, млади о томе слушају кроз приче и обиљежавања, а старији се и даље најеже кад се у даљини зачује тутњава.

Да се у сличним ситуацијама више никада не понове слике хаоса, град Бања Лука је ушао у пројекат успостављања јединственог оперативно- комуникативног центра 121.Систем повезује све хитне службе и омогућава да грађани пријаве сваку вандредну ситуацију.

"Центар функционише на начин да заправо представља центар из кога се управља комплетном вандредном ситуацијом у случају елементарне непогоде или друге несреће координише се свим хитним службама, издају се јасна упозорења и јасни задаци како би се посљедице спријечиле што је више могуће", рекао је Гаврило Керкез, шеф оперативно-комуникативног центра 121 града Бања Лука.

Сеизмолози упозоравају да је свијест о превенцији још увијек скромна. У Републици Српској постоји ограничен број станица за праћење потреса, а недостатак савремених инструмената и средстава за рад чини њихов посао још тежим.

"Јако мало се улазе у сеизмолошку службу не сматра се битном до момента док се не деси земљотрес који ће се десити само је питање времена кад, а ми такав земљотрес очекујемо ако се десио 69 у Бањалуци на истом том систему расте и Петриња потпуно исти механизам са форсокоп који је био дан раније и са главним ударом који се десио дан послије", рекла је Сњежана Цвијић Амулић, начелник одјељења за опсерваторску сеизмологију хидрометеоролошког завода Српске.

У темеље града уграђују се нови стандарди, али и свијест да сигурност не зависи само од прописа, већ од одговорности сваког инжењера.

"Снажни потреси нису чести, јесу се догодили скопски, бањалучки , црногорски они нису чести онда ту трема наћи компромис у том асизмичком пројектовању односно концептирању и дизајнирању конструкција објеката да буду испројектовани на такав начин да буде ризик сведен у прихватљиве оквире", рекао је Мато Уљаревић, професор архитектонско- грађевинско- геодетског факултета.

Сирене које су одјекнуле нису само знак прошлости, већ подсјетник да је опрез дио одговорности, а сјећање најбољи облик заштите.