Асистентима бољи статус, дјеци више подршке

Одговор на иницијативу, кажу, још нису добили. У међувремену, на оно што су добили потврдан одговор јесте да министарство спроводи анализу о ангажовању асистената у Републици Српској.

"Дакле, која врста асистената је највише потребна да ли је ту ријеч о асистентима који пружају само техничку подршку дјеци са потешкоћама у развоју овдје је углавном ријеч о дјеци са физичким инвалидитетима или пак о аутизму или другим врстама поремећаја тог спектра", рекла је Даниела Вишњић Јанковић, правница и чланица удружења Дјеца свјетлости.

Када се заврши увид у стање у земљама окружења, планира се и боље дефинисање положаја асистената у Републици Српској.

"Као што је наведено на састанку поменута процјена ће се вршити почетком нове школске 2026/2027. године. На основу добијених резултата и спроведене анализе, те уз сагледавање искустава земаља у региону, Министарство ће приступити активностима на преиспитивању постојећих законских рјешења којима је дефинисано ангажовање асистената. Циљ ових активности је унапређење система подршке и стварање што квалитетнијих услова за васпитање и образовање ученика са сметњама у развоју", саопштено је из Министарства просвјете и културе.

И поврх свега, још увијек постоји велики проблем учесталог мијењања асистената, што додатно отежава функционисање дјеце са сметњама у развоју. Даниела Вишњић Јанковић каже да дјеца из спектра аутизма тешко подносе промјене уобичајене рутине и веома тешко прихватају нове особе.

"То може да има негативан ефекат на инкулзивно образовање тога дјетета, може да изазове регресију, проблеме у понашању у сарадњи са наставницима и у сваком случају прилично негативне посљедице и надамо се да ћемо их избјећи овом измјеном прописа", додаје Вишњић Јанковић.

Република Српска

Значајна улагања Владе у школе широм Републике Српске

Поред учесталог мијењања, један од главних проблема је, каже Дијана Радић, и то што асистенти немају готово никакав вид едукације. Сналазе се како знају и умију, а одговарајућу едукацију, каже, немају ни наставници.

"Ја сам имала другачију позадину ја сам почела да волонтирам у удружењу Дјеца свјетлости намијењеном за рад са дјецом и одраслим из спектра аутизма па сам имала неку слику шта ме може дочекати међутим колико год сам спремна на такав рад ви не знате шта вас чека у разреду ви нисте припремљени на то и морате да се поставите као учитељ и да другим наставницима који имају 30ак година радног стажа да објашњавате како треба радити с нечим што је њима потпуно непознато", рекла је Дијана Радић, мастер психологије.

Из Удружења "Дјеца свјетлости" указују и на дневно збрињавање дјеце и одраслих са потешкоћама у развоју. Напредак виде, али кажу да је потребно уложити додатан напор, јер оног тренутка када заврше своје образовање, могућности за њихову даљу социјалну инклузију остају веома ограничене. Зато је, сматрају, и том питању потребно посветити већу пажњу