Када стално заборављање постаје опасно по здравље?

Некада смо десетине телефонских бројева знали напамет, а данас се у првом моменту често не можемо сјетити ни сопственог. Иако овакве тренутке свакодневице углавном не доживљавамо као опасне, поставља се питање када они могу постати штетни по наше здравље?

"То спада у неки нормални циклус, како старимо и означава да смо сви под стресом оптерећени истовремено са више радњи које морамо урадити и препоручује се да се тај мултитаскинг смањи на монотаскинг да радимо једну по једну радњу и да водимо бригу о своме мозгу, који је најважнији дио нашег тијела", рекао је Синиша Миљковић, неуролог.

Ипак, мала заборављања могу бити и предзнак да се у организму нешто дешава. Уколико се занемаре, код око 30 одсто људи могу прећи у деменцију. Превенција овдје игра кључну улогу. Код првих симптома, мозак је потребно поново ставити у функцију, учити нове ствари како би се развијале синапсе, те промијенити животне навике.

Квалитетан сан и физичка активност повећавају ниво кисеоника у крви, што доводи до ослобађања хормона који штите мозак. Поред тога, овај орган је неопходно редовно и вјежбати.

Градови и општине

Помоћ добрих људи: Породица из Автовца добила нову кућу

"Ментална гимнастика, рјешавање ребуса, укрштеница, загонетки, читање књига.", рекла је Невена Тодоровић, директор Дома здравља Бањалука.

Што више употребљавамо мозак, то је боље, па чак и активно гледање омиљеног квиза може бити одличан тренинг. С друге стране, психолози објашњавају да је заборављање ситних обавеза често само одбрамбени механизам којим мозак штеди енергију.

"Наш мозак је један орган за преживљавање који има задатак да филтрира све те информације и онда он има један механизам да те неке ствари које смо аутоматизовали као што су закључавање аута, стана, пеглање и слично радимо аутоматски. То значи да користимо минимум менталне енергије и зато врло често ми се заправо не сјећамо да ли смо то урадили", рекла је Ања Ераковић, психолог.

Но, у савременом добу, заштита менталног здравља постаје све тежа. Телефони и рачунари постали су токсични за наш мозак, због чега стручњаци препоручују својеврсну детокс терапију избјегавање екрана сат времена прије и сат времена након спавања. Живимо пребрзо, затрпани смо информацијама, а друштвени притисак ствара хронични стрес.

"Друштвени ритам, ритам нашег друштва је јако, јако убрзан, посредством је бржи ритам живота и технологија коју данас користимо не утиче подобно и позитивно на наш ментални склоп и уопштено ми као жива бића у суштини закључујемо, памтимо и развијамо наше когнитивне способности. Друштво нам је у суштини наметнуло можда превелика очекивања за разлику од онога што човјек са својим когнитивним способностима може да постигне", рекла је Јадранка Берић, социолог.

Брзи темпо којим смо окружени неће се успорити сам од себе. Рјешење је у нашим рукама морамо свјесно смањити изложеност стресовима, успорити свакодневицу и повести више бриге о здрављу сопственог ума, прије него што мала заборављања постану озбиљан здравствени проблем.