Мрачна предвиђања стручњака: Балкан на удару опасног феномена

Екстремни август

Овај мјесец није био екстреман само због неколико врелих дана. Током готово цијелог августа, на готово свим мјерним станицама у земљи, дневне максималне температуре биле су изнад просјека за период 1961-1990. године.

Једном у седам година

Како пишу др Владимир Ђурђевић, др Милица Тошић и Лазар Филиповић, овако екстремни август је био готово незамислив у клими из средине 20. вијека, а данас се може очекивати једном у седам година.

Према прогнозама РХМЗ-а, најтоплије је било у Ћуприји, гд‌је је просјечна максимална температура у августу била 36,5 степени Целзијуса, а у још пет градова је просјек био преко 35 степени, укључујући Београд и Нови Сад.

Климатске промјене

Да би се разумјело колико су климатске промјене допринијеле овом рекорду, тим са Физичког факултета урадио је студију атрибуције.

Студије атрибуције нам показују колико климатске промјене доприносе појави или интензитету неког догађаја, као што је нпр. топлотни талас – или у овом случају, један цијели екстреман мјесец.

Резултати показују да би август какав смо имали 2026. године у клими из 1950. био готово незамислив догађај који би се у просјеку очекивао једном у око 279 година.

Здравље

Ретинол није за свакога: Када ТикТок тренд постаје проблем

"Међутим, у данашњој клими, такав август може се очекивати приближно једном у седам година”, објашњава др Владимир Ђурђевић, Физички факултет у Београду.

Није случајно

Самим тим, студија показује да су климатске промјене повећале вјероватноћу овако топлог августа око 39 пута. Овакав мјесец није случајна посљедица природне варијабилности климатског система, већ дио јасног утицаја климатских промјена.

Рекорд најтоплијег августа, стар 72 године, оборен је два пута у три године

Резултати смештају овај рекордни август 2026. у шири контекст.

Наука и технологија

Да ли вас неко тајно снима? Овај алат то може да открије за само 5 секунди

Наиме, климатске промјене не значе само постепени пораст просјечних температура: оне мијењају и саме екстреме, а цијела расподела љетњих температура помјера се ка вишим вриједностима, па веома топли мјесеци и топлотни таласи постају све чешћи.

Климатске промјене увелико утичу на вријеме у Србији и чине овакве екстремне врућине чешћим, дуготрајнијим и опаснијим.

О томе говори и историјско поређење. Претходни најтоплији август у Србији био је забиљежен 2024. године, па је овогодишњи август оборио рекорд стар само двије године. А претходни најтоплији август био је забиљежен давне 1952. године: другим ријечима, рекорд који је "стајао" пуне 72 године сада је оборен два пута у само три љета.

Август 2026. године у Србији обиљежило је сложено и међусобно повезано дејство дуготрајне суше, веома високих температура и изузетно неповољних хидролошких прилика.

"Што се емисије брже и одлучније смање, то ће мањи бити ризик да данашњи екстреми постану још чешћи и интензивнији, а прилагођавање још скупље и теже у деценијама које долазе", др Владимир Ђурђевић, Физички факултет у Београду.

Једини одговор је прилагођавање на нове услове и климатска борба

Зато је за здравље људи, за пољопривреду, енергетику, водне ресурсе и свакодневни живот важно прилагођавање на нове услове.

Друштво

Стиже јесен: Ево када нас очекује мраз - објављена карта

Али прилагођавање није довољно, између осталог, и зато што услови настављају да се мијењају, и постају све тежи. За будућност је кључно и смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, јер се само на тај начин може ограничити даље загријавање. Што се емисије брже и одлучније смање, то ће мањи бити ризик да данашњи екстреми постану још чешћи и интензивнији, а прилагођавање још скупље и теже у деценијама које долазе.

Истраживање је спроведено коришћењем савремене методологије коју користи међународна иницијатива "World Weather Attribution", преноси Блиц.