Бабини јарчићи и народна мудрост: Ово су вјеровања Срба о снијегу у марту

Кожухи Баба Марте

Када пахуље завеју расцвјетале пупољке, у народу се поново чује реченица: “Баба Марта истреса своје гуње”. Према записима чувеног етнографа Шпире Кулишића у “Српском митолошком речнику”, лик Баба Марте представља персонификацију саме природе у прелазном периоду између зиме и прољећа.

Она је ћудљива, непредвидива и, према предању, лако увриједљива старица која својом срџбом враћа зиму онда када смо мислили да је коначно иза нас.

Међутим, иза ове сликовите метафоре крије се вијековно искуство опстанка.

Како наводи Веселин Чајкановић, највећи ауторитет за српску религију и митологију, оваква вјеровања нису била пуко сујеверје, већ “народни систем упозорења”. Мартовски мраз и снијег били су кључни сигнали сељацима да не изгоне стоку прерано на пашу и да не троше посљедње залихе огријева, јер природа још увијек није “преломила” у корист прољећа.

"Боље змија него мартовско сунце"

Иако савремени воћари стрепе од мартовског снега због мраза који може уништити род, стара народна мудрост, забиљежена у збиркама Вука Стефановића Караџића, нуди другачију перспективу. Изрека "Боље да те змија уједе, него мартовско сунце огреје" сугерише да је рано буђење вегетације заправо опасније од снежног покривача.

Снијег у марту, према ријечима стручњака из Етнографског института САНУ, често је виђен као “благослов у сенци”. Он д‌јелује као природни изолатор који штити озиме усјеве од наглих температурних падова.

Бања Лука

Мјештани Доњих Кола данас блокирају пут Бањалука-Јајце

Текстови у старим народним календарима (тзв. Коледарима) сугеришу да влажан март најављује родну годину за жито, што је у аграрном друштву била граница између глади и благостања.

Од Задушница до Младенца

Духовни слој мартовског снијега посебно је изражен у периоду око празника Младенци (22. март). Етнолози биљеже да се снијег у овом периоду у неким крајевима Србије тумачи као “поздрав предака”. Вјерује се да душе умрлих, које према старословенској митологији бораве у “доњем свету” током зиме, на крилима мартовског ветра и снијега долазе да провјере да ли је свет спреман за нови животни циклус, преноси Телеграф.

Лекција о стрпљењу

Данас, у ери климатских промена, снијег у марту нас често изненади, али нас и подсјети на крхкост нашег односа са природом. Било да га зовемо “говеђим снијегом” или "бабиним јарчићима", он остаје подсјетник на то да се прољеће не добија на поклон, већ да се на њега, баш као и у легендама о Баба Марти, мора стрпљиво сачекати.

Докле год се будемо освртали ка небу с мјешавином страха и дивљења, записи Кулишића и Чајкановића биће актуелнији од било које дигиталне прогнозе. Јер, мартовски снијег није крај зиме – он је њен посљедњи, достојанствени наклон, преноси Српскаинфо.