Баку Босиљку Бановић (104) ништа не боли: Младима дала мудре савјете

- Бака Босиљка Бановић из Приједора има 104 године, а вјерује да их има и више - 107

- Каже да је тајну дуговјечности наслиједила и да никад није била болесна

- Младима савјетује да не пију, не пуше и да буду добри једни према другима

- Дуговјечност је бака Босиљка, како каже, изгледа наслиједила од своје баке коју није упознала, али за коју су јој рекли да је, такође, живјела више од вијека.

"Бака је моја доживјела 107 година, тако су ми старији рекли јер ја не памтим баку, ја сам била у бешици, мала, кад је бака умрла. Тако су ми викали, а ја не знам", каже Босиљка за "Независне новине" у разговору који смо водили у Дому за старија лица "Дринић" у Приједору гд‌је бака проводи своје старачке дане. У друштву је био и бакин праунук Душан.

Ратне године и прошла времена

Доживјела је бака за своје 104 године много радости, а у породично стабло уписано је њених троје д‌јеце, седморо унучади, 11 праунучади и троје чукунунучади.

Међутим, памти бака Босиљка и лошије дане, дане рата, када је морала бјежати у шуму с родитељима.

"Кад сам ја за онај рат бјежала по шумама, била сам још млада. Ја сам јадна под јеликама ноћила, били су са мном и родитељи и комшилук. Бјежали смо од непријатеља, гд‌је ћемо него у шуму. У шуму под јелике. Треба наћи добру густу јелику која неће прокишњавати. Онда кад треба да се једе нешто, немамо ништа", присјећа се бака Босиљка прошлих времена.

А кад се треба јести, тада су баку Босиљку слали да пронађе храну, да набере нешто за јело, пишу Независне.

"Онда ја и моја снајка од стрица одемо. Натрпамо пуну торбу, па уза страну бјежи у шуму. Само да те не види непријатељ, да не пуца на нас. Тако смо преживјели то једно љето. Гладни, немамо се с чим ни покрити…", прича она за "Независне новине", додајући да је иначе родом од Босанског Петровца, тачније из мјеста Ведро Поље близу Оштреља, а њени родитељи имали су још петоро д‌јеце.

Упркос свему, каже да је прошло вријеме за њу било добро.

"Сада за ове младе то није добро јер млади хоће како они хоће, а стари би како они хоће", каже бака Босиљка.

Није бјежала од посла

У младости није бјежала ни од посла, а како каже, да се од посла умире, она би, како је радила, давно умрла.

"Вољела сам се дружити. Вољела сам друштво, нарочито женско. Вољела сам радити пуно. Копати, купити, возити, трпати, истрпавати. 'Ајде, ти си најмлађа, ти си најздравија, ајде нам ти помози'. Хоћу ја свакоме помоћи. Ја сам пуно радила. Ја не знам што се народ плаши рада.

Да је због тога, како сам ја радила, ја бих умрла давно", не крије Босиљка.

"Мене ни данас ништа не боли"

Иако је много радила, у старости је ништа не боли, мада су године узеле данак, па слабије види и чује.

"Мене ништа не боли. Мене ништа не боли. Иду сви љекарима, траже да боље и дуже живе, а ја не знам шта је болест. Ја ни данас нисам болесна. Мене ни данас ништа не боли", истиче она за "Независне новине".

Савјет за младе: Не пијте, не пушите

Баку Босиљку нисмо питали за тајну дуговјечности, већ за савјет за младе генерације.

"Прво бих да замолим све млађе да не троше алкохол пуно и да не пуше пуно. То није добро. Ја то нисам ништа радила. Нити сам пила, нити сам пушила. Када неко пуши близу мене, то мени јако смрди. То нисам вољела никада, а не волим ни данас. Поручила бих да буду добри, да се оставе неваљалштине, да се не свађају између себе, да буду добри пријатељи, комшије. Да алкохол никако не троше и да не троше пуно дувана. Добро, некада испушити једну цигарету на дан, али млади пуше двије кутије и морају бити болесни", каже бака Босиљка.

Лице без много бора

Иако је младост давно иза ње, бака нам је испричала занимљиву причу из њених младалачких дана.

"Ја знам, дође мојој мајци жена, ја њу гледам, старија жена 60-70 година, кожа се смежурала и ја кажем: 'Боже мој, хоће ли тако бити свако?' А ја 104 године, нисам се смежурала. Имам мало бора, али за моје године није то ништа", истиче бака Босиљка у разговору за "Независне новине", чиме је још једном потврдила да су године само број.