„Болесна си, али излијечићеш се“: Сања је пет пута побиједила карцином, а њена љубавна прича расплакаће и најтврђа срца

Сања Јовановић је хероина чија је животна прича расплакала гледаоце широм малих екрана јер оно о чему је она говорила, можете видјети само у филмовима.

Наиме, Сања је још током факултетских дана, као млада дјевојка са своје 23 године открила да болује од карцином штитне жлијезде. Како каже, на почетку није повјеровала у дијагнозу, али је убрзо оперисана и услиједило је зрачење и сви тешки дани.

„Четири године након тога откривен ми је карцином дојке. Тада сам мајку звала и рекла, мајка, ја имам карцином дојке. Мајка је улетела у купатило и рекла, Сања шта причаш па не мора око тебе све бити негативно. Након тога сам урадила ултразвук и показао је да је промјена, али није била типична“, рекла је Сања Прву ТВ.

С обзиром да је имала већ претходно искуство са карциномом и обратила се доктору, који ју је први пут оперисао, урађени су налази и утврђено је присуство малигнитета. Сања је оперисана 2015. године.

„Онда сам ја прошла цјелокупно лијечење. Имала сам хемиотерапију, имала сам зрачење. Све је било у реду неке три године“, рекла је Сања.

Период између дијагноза био је живот у страху, како каже Сања.

„Ја сам имала утисак да сам ја тек сад ослобођена од страха. Јесам ја имала лијеп живот између тога, али у дубини мене било је оно питање шта ако. И када се дешава нешто лијепо и дешавају се нека породична окупљања, увијек сам размишљала, Боже, шта ако ми се болест опет врати“, говори Сања за Прву.

Сада, како говори Сања, по први пут након изазовног и заиста тешког животног периода ничега се не боји, па ни болести ни лоших вијести јер ју је одржала вјера у Бога и по први пут након свега, осјећа се ослобођено.

„Желим да живим живот пуним плућима и желим да будем добро. Ја сам заиста желела да пошаљем поруку људима јер знам колико у тим моментима значи када видите некога, чујете или прочитате, јер ко зна колико је људи у овом моменту помислио да живи најгори сценарио свог живота. Иако звучи као клише, морају да се стисну зуби, иде даље и биће добро, доћиће добри дани“, каже Сања.

Сања, како каже, никада није крила своју болест јер њен живот и фокус нису били само болест већ су га чиниле и друге ствари. Њен циљ је био да подијели своју причу са другима јер како каже, важно је да и други чују топлу ријеч и охрабрење јер је оно у оним најмрачнијим и најтежим тренуцима и те како потребно.

Нова дијагноза и страх за живот

„Ја сам значи имала карцином дојке, па ми се поново вратио карцином дојке и опет сам то прошла и изгурала јер сам отприлике знала шта ме чека. Знала сам како изгледа лијечење и увијек сам супер подносила лијечење. Посљедњи пут су ми се јавила два малигнитета. Гдје ми је лијечена лијева дојка, ту ми се јавио ангиосарком и то је посљедица зрачења, а која се јавља јако ријетко. Ја сада да не бих причала о неким бројкама, али типа 1 у милион“, говори Сања.

Ангиосарком се у тим ријетким случајевима појављује 7-8 година након операције, како наводи Сања, а што се њој и десило те се у другој, десној дојци поновио нови карцином.

„То је било страшно. Ја се сада смејем томе. Ви сте тада као у некој машини јер морате да идете Даље, да поштујете лијечење, да пратите шта вам се каже, дани вам се своде на то. Знам да када сам се појавила на институту и када је била визита у једном моменту они су рекли да овдје имамо нови случај, два малигнитета различита. Ја сам ту схватила и сама како ме сви гледају“, говори Сања.

Дијагноза рака дојке јој је била, како прича Сања, од претходног пута била позната, али никада се прије није сусрела са термином ангиосаркома. Према њеним ријечима, јавност за ову дијагнозу није имала прилику чути често јер се често и не дешава.

Нови живот

„Не дај боже, када укуцате дијагнозе на интернету, као што сви радимо, не су поражавајуће и некако ми је тај моменат био оно, по први пут сам се дубоко у себи уплашила за свој живот. И мислим да некако када сам превазишла тај моменат да сам престала и страховати. Удахнула сам нови живот и пошто имам реконструисана и ребра волим рећи да сам живот удахнула новим и пуним плућима“, казује Сања.

Сања има уграђена три титанијумска ребра те кроз смијех и шалу каже да је сада као „Терминатор“.

„Цијелу површину грудног коша, гдје је лијева дојка и ушао је у међуребрни простор. Није захватио ребра, али да би се могао цијели захват одрадити прво сам годину и по дана примала хемотерапију да би то уопште постало операбилно и онда су морали, богу хвала, хирург Стојиљковић је на Институту прихватио моју операцију и морао је да ми угради три дијела, титанијумска ребра. Буквално да одстрани тај један дио и стави та три дијела“, присјећа се Сања.

Она данас нема никакве сметње и уз могућности да ће се одрадити на њено дисање. Каже данас тренира, активна је, здрава и живи без сметњи.

Љубав као лијек против канцера

Сања је кроз своје тешко путовање гдје се борила и изашла као побједник у борби за живот упознала љубав свог живота.

Како данас каже, њен супруг Марко је вриједан сваког помена сваког дана.

„Ја када сам се разбољела први пут, била сам на тој свадби и носила сам перику, која није дјеловала као перика. Ја данас могу препознати перику на километар. Изгледала сам лијепо и он уопште није помислио да сам болесна. Ми смо се знали из виђења, онако из града, Шабац је мали град. Мени је Марко пришао на тој свадби да се упознамо и ми смо попричали на тој свадби, нешто смо се шалили и он ми је тражио телефон“, прича Сања.

Сања је, свјесна здравствене ситуације у којој се налази, Марку дала број, јер како каже, није му хтјела рећи са своју дијагнозу и уништити вече већ му је сутрадан написала поруку.

„Само да бих му сутра рекла да нема разлога да се даље чујемо. Нисам жељела да му покварим вече, а и пријао ми је. Откуцала сам му поруку и нисам му жељела то рећи у лице не знајући ко како реагује, а познавајући Марка сада, Марко је неко ко није имао у породици некога блиског да је био тако тешко болестан и мислим да је боље да сам урадила то путем поруке. Све сам му написала, да сам болесна, да се лијечим, да то није моја коса и да је боље да се даље не упознајемо“, прича Сања.

Како каже, није јој била намјера да га увлачи у све што пролази у том тренутку, на шта јој је Марко одговорио: „У реду, болесна си, али излијечићеш се и ја желим да те упознам“.

Од ове поруке је прошло 10 година, а Сања и Марко су данас 9 година у браку.

„Сјећам се да је доктор Марковић тада мојој мами рекао да је то бар 50 одсто разлог изљечења и ја од тог момента нисам више ни мислила о болести и мени је тада одлазак на зрачење само био спутавање мога времена које бих могла да проведем с Марком“, прича Сања кроз смијех.

Кроз процес зрачења су прошли заједно, тада му је Сања казала да је неопходно да прође кроз процес вјештачке менопаузе, те да ће бити годинама на хормонској терапији те да не зна да ли ће се једног дана моћи остварити као мајка, али уз љубав и осјећаје и повезаност која се развила међу њима, болест је, како каже пала не у други већ педесети план.

„Све смо ово до сада прошли заједно и Марко је уз мене, могу рећи као и моји мајка, отац и брат. То је једна несебична љубав и можда баш, не можда већ сигурно сам све ово прегурала захваљујући мојим блиским људима и њему. Исто тако сматрам да му могу много тога у животу пружити. И циклус се вратио и можда, ако бог да једног дана будемо остварили сан и да имамо дијете. Ми смо јако срећни и овако сада“, рекла је Сања.