Коментари:
0
Захваљујући слуху пратимо разговоре, учествујемо у породичним окупљањима, разговарамо телефоном, слушамо музику и остајемо повезани са људима и свијетом око себе.
Ипак, промјене слуха често долазе постепено. Звук са телевизора постаје тиши, разговор у већем друштву све је теже пратити, а у ресторану или кафићу потребно је више концентрације да бисмо разумјели саговорника. Управо зато стручњаци савјетују да се слух провјери чим примијетимо прве промјене.
Данас је и брига о слуху значајно другачија него прије неколико деценија. Савремена технологија омогућава прецизнију процјену слуха, индивидуално прилагођавање рјешења и слушне апарате који се прилагођавају различитим ситуацијама из свакодневног живота.
Neuroth слушни центри у Босни и Херцеговини осмишљени су као савремени простори у којима корисник на једном мјесту може добити стручну процјену слуха, савјетовање и подршку при избору одговарајућег слушног рјешења.
Центри располажу напредном аудиолошком опремом и квалитетним аудиометрима за прецизну процјену слушних способности, док звучно изоловане слушне кабине омогућавају тестирање у контролисаним условима, уз минималан утицај звукова из окружења.

Ипак, технологија је само један дио процеса. Једнако важан је индивидуални приступ. Након провјере слуха, слушни акустичар процјењује потребе корисника и, уколико је слушни апарат одговарајуће рјешење, помаже при избору модела према степену оштећења слуха, свакодневним навикама, животном стилу и очекивањима.
Подршка се не завршава одабиром уређаја. Она обухвата његово прецизно подешавање, савјетовање и праћење током периода прилагођавања.
Савремени слушни апарати далеко су од уређаја каквих се многи још сјећају. Данашњи модели су мали, дискретни и удобни, док је технологија унутар њих све напреднија.
Напредна обрада звука омогућава бољу усмјереност на говор и лакше праћење разговора у различитим ситуацијама. Поједина савремена рјешења користе и вјештачку интелигенцију како би препознала различита звучна окружења и аутоматски прилагодила начин рада.
То значи да слушни апарат може реаговати на промјену окружења, када корисник из мирног дома изађе на прометну улицу, оде у ресторан или се нађе на породичном окупљању гдје истовремено говори више људи.
Савремена рјешења могу понудити и бежично повезивање и директан пријенос звука, што додатно олакшава телефонирање, слушање музике и друге свакодневне активности.
Циљ је да корисник што јасније разумије говор, лакше прати разговор и осјећа се сигурније и укљученије у свакодневним ситуацијама.
Када постоји обострани губитак слуха, важну улогу има бинаурално слушање, односно кориштење слушних апарата на оба уха када је такво рјешење стручно индицирано.
Наш мозак природно користи информације које прима из оба уха како би одредио одакле звук долази, боље се оријентисао у простору и издвојио важне звукове из окружења.
Код савремених бинауралних рјешења лијеви и десни слушни апарат могу међусобно комуницирати и усклађивати се. На тај начин корисник добија потпунији доживљај звучног простора, лакше одређује из којег правца звук долази и може се сигурније сналазити у свакодневним ситуацијама, укључујући саобраћај и бучна окружења.
Другим ријечима, када је слух ослабљен на оба уха, циљ није само „појачати“ једно ухо, већ што природније подржати начин на који наш слушни систем иначе функционише.
Септембар, мјесец у којем се широм свијета додатно говори о деменцији и Алцхајемровој болести, прилика је да се пажња усмјери и на један често занемарен дио здравог старења, а то је слух.
Слух нам омогућава да останемо дио разговора и друштвених активности. Када особа теже разумије говор, посебно у бучном окружењу, комуникација може захтијевати све више напора. Неки људи због тога почињу избјегавати дружења и ситуације у којима им је тешко пратити разговор.

Управо су друштвена укљученост, комуникација и континуирана стимулација мозга важни елементи очувања когнитивног здравља.
Због тога се нелијечени губитак слуха у савременим истраживањима посматра и у контексту промјењивих фактора ризика повезаних са деменцијом. То не значи да ће особа са оштећењем слуха развити деменцију, већ додатно наглашава колико је важно промјене слуха не игнорисати и на вријеме потражити стручни савјет.
Брига о слуху тако постаје много више од питања колико добро чујемо телевизор или телефонски разговор. Она је дио бриге о комуникацији, самосталности, друштвеној укључености и квалитету живота.
У Neuroth слушним центрима у Босни и Херцеговини могуће је обавити бесплатну стручну провјеру слуха и добити индивидуално савјетовање о резултатима и могућим наредним корацима.
Уколико се утврди потреба за слушним апаратом, корисници се могу информисати о савременим рјешењима и могућностима прилагођеним њиховом слуху и начину живота.
Све Neuroth слушне центре у Босни и Херцеговини и њихове адресе можете пронаћи на wеb страници, гдје је могуће пронаћи најближи центар и информације потребне за заказивање термина.
Бесплатна инфо-линија: 0800 3 0607
Не чекајте да тешкоће са слухом почну значајно утицати на разговоре и свакодневне активности. Посјетите најближи Neuroth слушни центар, бесплатно провјерите свој слух и информишите се о савременим могућностима за боље слушање.

Друштво
2 ч
0
Друштво
3 ч
0
Друштво
3 ч
0
Друштво
13 ч
0Најновије
Најчитаније
10
56
10
48
10
39
10
26
10
22
Тренутно на програму