Борба за здравље и даље траје, али се Лејла Ибрекић не предаје

Борба за здравље и даље траје и Лејла се не предаје.

"Од 2015. године кад сам се вратила са мора нисам чула добро и отишла сам код породичног љекара, било је нешто мутно, он је испрао ухо и када је испрао онда је видио да је упала уха и са тим је настала вртоглавица, зујање у уху и са тим су кренули проблеми", прича Лејла.

Уз подршку млађе сестре, одлучила је да се посвети креативном раду. Отиснула се у свијет креативности и почела израђивати накит за одрасле, али и за дјецу. Њене наруквице, ланчићи одишу веселим бојама, а истовремено су елегантни и уникатни.

"Имала је неког материјала код себе и онда сам и ја још неког материјала купила и гледала сам код неких других људи како они праве, тако сам и ја кренула са тим. У почетку сам почела правити за дјевојке жене и за дјецу, сада сам проширила асортиман и за мушкарце", каже она.

По струци је дипломирани инжењер анималне производње, али још увијек не може пронаћи стално запослење које би олакшало живот њој и њеној породици. Када је остала без слуха, само породица и неколико пријатеља нису јој окренули леђа. Лејлина мајка каже да су заједно у овој борби и да неће одустати.

"Све мајке које имају дјецу гдје су уграђени кохеларни импланти морају да се удруже, да се направи једно јаче удружење, да се о томе говори, да та дјеца имају права", каже Азира Ибрекић, Лејлина мајка.

Кроз сузе, мајка поручује да сва дјеца која имају неки здравствени хендикеп не смију бити изолована и заборављена.

"Ја бих вољела да се и код нас у Републици Српској више поведе рачуна. За њену болест требало би се некако да се заштите ти људи, то је хумано, то је најосновније што ми сви који смо здрави да омогућимо", каже Азира.

Иако не чује свијет онако како га већина чује, она га осјећа и доживљава снажније него многи. Њена прича показује да чак у најтежим тренуцима можемо пронаћи љепоту и свјетлост.