Марићи се „живи сахранили“, па направили фешту за 200 људи

Прошло је од тога већ времена, смрт не долази, али кажу они су спремни. Предухитрили су је.

"Сви весели ја сам рекао, имате јести, имате пити, веселимо се као да је сахрана мислите, али као да није. Немојте мислити на то", прича Драган.

Марићи причају да они о смрти не мисле, али се за њу увелико спремају. Најважније им је да је гробница квалитетна. А гробница је на сеоском гробљу – на само 50-ак метара од њихове куће.

Када се ујутро пробуде Драган и Драгица прво што погледају из своје породичне куће је ова овдје породична гробница. Кажу, није им то уопште језиво, није ни неуобичајено, на неки начин се чак и привикавају на своју вјечну кућу.

И ту, како Марићи кажу, вјечну кућу градили су квалитетно. Битно им је да траје и да је, за не дај Боже, све спремно.

"Нормалан осјећај. Неки кажу јој како можете, ја то не бих могла. Не знам, мени је то сасвим нормално", прича нам Драгица.

"Пошто немамо никога, немамо дјеце, немамо ништа, па сам зато и урадио. Јер то сам одрадио, то сам увијек замишљао кад умрем да ми не би ишла земља у очи или блато", каже Драган.

Можда су прославили своју смрт, али сваки дан Драгица и Драган славе и живот. Прије свега, своју љубав.

"Женицо моја колико те ја волим. Колико ме волиш, реци? Много пуно - добро је хвала на љубави. Ти си мени све у животу што имам – имам само тебе."

Марићи су у браку 25 година. Драгица је Драгану трећа жена. Прве двије биле су Мађарица и Пољакиња. Нећете вјеровати, али фотографије три жене, као три најбоље другарице, и данас су на зидовима дневне собе, али и на корицама књиге „Мој живот“ коју је Драган написао. И Драгици то уопште не смета. Каже, како год било - она је дефинитивно посљедња!