Ови обичаји чине Бадњи дан посебним

Бадњи дан се прославља дан уочи Божића и представља посљедњи и најстрожији дан божићног поста, као и велику срећу јер претходи дану Христовог рођења.

Бадњи дан је назив добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сијече, уноси у кућу и пали.Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исјече бадњак, најчешће је то храстово дрво, да би га те вечери унио у кућу и тиме означио почетак божићне светковине.

По бадњак иду мушкарци из породице. Бира се обично млад и прав церић, а може и храст. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру и сијече бадњак.

По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи у три снажна ударца.

Оно што сјекира од три пута не пресјече, довршава се ломљењем или увртањем. Тај ломљени дио на бадњаку зове се брада.

Кад се бадњак донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, гдје стоји до увече, а онда се унесе у кућу. Касније се у вечерњим сатима пали на кућном огњишту, као симбол топлоте која грије и зближава укућане.

Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, подварак и пасуљ, уз купус или кромпир салату.

Бадње вече

На Бадње вече, домаћин куће са синовима уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо гдје ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, утом се пали и свијећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Вјерује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би цијела наредна година протекла у миру и слози.