Данас славимо Светог великомученика Никиту: Овај празник је опомена многима, а жене треба да испоштују један обичај

Када је кнез Атанарик почео прогон хришћана, Никита је стао пред њега и отворено га изобличио због безбоштва и нечовјечности. Мучен је страшним мукама, али је своју вјеру исповиједао још јаче и молио се Богу са захвалношћу. На грудима је носио икону Богородице, јер му се она лично јавила и утјешила га.

На крају је бачен у огањ, али његово тијело је остало неповријеђено. Његов друг Маријан пренио је мошти у град Мопсуест, гдје је подигнута црква посвећена Светом Никити. Пострадао је и прославио се 372. године.

Зашто је Свети Никита важан Србима

Свети Никита посебно је поштован код Срба јер се слави у вријеме прелаза између љета и јесени, у посљедњим данима септембра. То је период када се завршавају пољски радови и почиње спремање зимнице, па је овај дан у народу увијек био везан за домаћинство, очување хране и сигурност породице током зиме.

Према народном вјеровању, на овај празник жене обавезно треба да заврше припрему зимнице - кувају ајвар, пеку паприке, остављају туршију и сређују смочнице. Каже се да ко зимницу не заврши до Никитиног дана, ризикује да му током зиме понестане хране или да му се оно што је сачувао поквари.

Такође, вјерује се да на Никитин дан не ваља започињати веће послове у кући осим оних везаних за храну и породичну благодат. Жене су традиционално на овај дан благосиљале спремиште и иконе, јер се сматрало да ће тако цијела породица ући у зиму заштићена и сита.

Празник који опомиње

Свети Никита се прославио вјером и непоколебљивошћу, а народни обичаји везани за његов дан и празник подсјећају нас на снагу дома, породице и захвалност на ономе што имамо. Данас се зато вјерници моле за здравље и заштиту, а домаћице обавезно приводе крају припрему зимских залиха.