Дефицит професора математике и физике у Српској

Зашто је то тако и има ли рјешења - истражила је Јована Улетиловић.

Недостатак професора математике и физике у школама широм Српске више није само статистика, већ реалност са којом се образовни систем увелико суочава. И док је студената на Природно-математичком факултету све мање, разлога за овакав дефицит је све више.

У данашњем друштву све чешће се истиче и проблематичан однос према просвјетним радницима – који се, према ријечима струке, годинама уназад деградира.

"Мислим да је просвјетном раднику важно некако углед да се врати, да је важно бити просвјетни радник, да је важно бити учитељ", каже Жељка Ђукић, професор математике и физике.

Иза овог проблема не стоје само лични избори младих, већ и дугогодишње промјене у образовном систему и на тржишту рада које су значајно утицале на интерес за наставничке смјерове.

"Промијенила се и глобална политика тржишта и више су били у интересу послови који су примијењени из области биологије, хемије итд. и то је довело сад већ до неке бриге за будућност наставних кадрова", каже Дино Хасанагић, продекан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци.

Колико је ситуација озбиљна показују и подаци Завода за запошљавање.

"На подручју филијале коју покрива Добој или Приједор нема евидентираних лица, важно је нагласити да су сва лица која се налазе на евиденцији имају претходно радно искуство у струци", рекао је Дамјан Шкипина, директор Завода за запошљавање Републике Српске.

Другим ријечима – дефицит наставника и на бироу. А у низу разлога због којих наставници напуштају учионице или их никада не изаберу као занимање, онај највећи је – плата. Није тајна да се у привредним, приватним и другим секторима зарађује знатно више него унутар образовног система.

"Они се могу запослити не само да буду наставници него и у другим привредним предузећима. То је можда и разлог зашто је тешко упослити математичара да буде наставник математике, зато што га тражи и привреда и запошљава га у том сектору гђе су практично плате 2-3 пута веће у односу на плату коју прима наш професор математике у средњој школи", каже Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци.

На висину плата у просвјети тешко је утицати, али простор за промјене постоји кроз модернизацију образовања и прилагођавање студијских програма – како би се код младих поново пробудио интерес за ове професије. На Универзитетима у Српској на овом проблему се увелико ради, па су и прогнозе ресорног министарства оптимистичне.

"Тренутно на нашем ПМФ-у немамо тај проблем из разлога што је студијски програм спојен са студијским програмом информатике. Дакле, то је математика и информатика – то је студијски програм гђе имамо задовољавајући број студената. Те смо то ријешили дуалним студијским програмом да студенти који то заврше могу да раде и као професори математике и као професори информатике. То је за сада тако ријешено. А у Источном Сарајеву додана је физика, тако да ће студенти моћи да раде као професори сва три предмета", рекла је Јелена Старчевић, помоћница министра за високо образовање Републике Српске.

Измјене студијских програма само су “врх леденог бријега”, без улагања у образовни сектор и без конкретних промјена, учионице ће остати без оних који би требало да образују нове генерације.