Large banner

Дигитална деменција - дијагноза 21. вијека

Аутор:

АТВ

04.03.2026

20:43

Коментари:

0

Паметни телефони, апликације и интернет данас су продужетак нашег памћења. Телефонске бројеве више не памтимо, а одговоре на питања тражимо једним кликом.

Због тога се све чешће говори о феномену такозване дигиталне деменције.

"- Искрено не памтим толико, најбоље да напишем себи у биљешке."

- Најчешће ме телефон сјећа"

- Изузетно, имам све у телефону, јутрос сам три рођендана честитао", кажу грађани.

Промјене су видљиве и у учионицама. Наставници примјећују да ученици често теже памте чињенице, али и да другачије уче.

"Данашња дјеца су навикла на брзу смјену садржаја, на кратке форме и визуелне подражаје, модерно вријеме доноси друштвене мреже и дигиталне садржаје и наставни садржаји се са тим тешко боре", каже Верица Глиговић, наставница српског језика у ОШ „Змај Јова Јовановић”.

"Конкретно код мене у настави географије, ако радимо интерактивне мапе, дјеца су много заинтересованија него кад им показујем на традиционалној мапи, када им показујем ријеке и планине визуелно лакше памте", каже Остоја Чергић, наставник географије у ОШ „Змај Јова Јовановић”.

Зашто памтити, када је све на екрану? Управо у томе, тврде стручњаци, “лежи” проблем.

"Данас дјеца имају тај проблем што њима не треба знање, њима треба информација. Информације су лако доступне и онда нема потребе да нешто памтимо", каже Владимир Васић, социолог.

"Могу да кажем да су атаковани информацијама, мада и ми смо атаковани информацијама, а пропуштамо оно нешто чиме резонујемо, што је блиско нашем начину размишљања", рекла је Ирена Спасојевић, психолог и психотерапеут

Технологија, кажу психолози, није нужно проблем – али мијења начин на који памтимо информације.

Кључ је у равнотежи између дигиталних алата и развоја концентрације, памћења и критичког размишљања.

"Није погрешно него је само другачије,а на примјер наш школски систем је већ читав вијек идентичан. Систем контролисана корисног знања и приступања учењу је потпуно другачији и требали бисмо систем прилагодити дјеци јер ово се већ десило и не могу да кажем да је нужно лоше", каже Спасојевић.

Разговор, читање, боравак у природи...само су неки од састојака за здравији и квалитетнији живот. Не дозволимо да нам виртуелна стварност постане приоритет.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner