Дирљива прича о љубави једног мрзовољног Блажа: До задњег тренутка није напустио свог пријатеља

Причу о овој невјероватној пријатељској љубави испричала је Барбара Удовичић на свом ТикТик налогу, и многе њом расплакала.

Након што је усвојила свог сина, дошло је до његовог првог „суочавања“ са Блажом, француским булдогом, који није био симпатизер многих, а посебно оних најмлађих. И како то обично бива, Барбарин син није марио за Блажов тешки карактер већ је свуда по кући трчао за њим.

Блажа је његова власница Барбара описала стиховима Балашевићеве пјесме: „Не волем! Никог, лутко, таква ми је нарав, као оџак стар и гарав...“. Како каже, никада није био агресиван, али је био строго селективан. Тако је и на почетку игнорисао Барбариног сина , а који му је постао најбољи пријатељ, који је остао уз њега до његовог посљедњег тренутка на Земљи.

„Како то често бива код посвојења, и наш син је имао неке страхове и није могао да спава. Уопште. Ми смо умјесто спавања гледали у лупу оног Муњевитог Јурића, мјесецима и мјесецима и каже он мени једну ноћ, мама ја мислим да бих ја спавао када би Блаж спавао са мном“, прича Барбара те наводи да након краткотрајног оклијевања, Блаж је заиста и заспао с њеним сином, који је по први пут спавао мирно цијелу ноћ.

Од прве проспаване ноћи скупа, родила се љубав и од тада је Блаж постао нераздвојан са својим пријатељем, а све кроз године што је долазило и до самог краја натјераће вам сузе на очи: