"Шмит забринут за политички пут Милорада Додика"

Ко га је отворио Шмит сматра питањем које скреће фокус са, како каже, "озбиљног развоја догађаја", о којим Кристијан Шмит изгледа зна много више него што се у Републици Српској и БиХ данима шапће. Питала га је новинарка да ли је америчка администрација тражила његову оставку - два пута. Два пута је избјегао одговор, али је у избјегавању испливала Шмитова највећа брига коју до њега у БиХ нико није изговорио наглас.

„Као што сам рекао, постоје неке ствари о којима није корисно разговарати у овом тренутку, јер не би приказале озбиљан развој догађаја на који се морамо фокусирати у БиХ. Не желим да видим да људи попут господина Додика покушају извући корист од избора, јер не би требао. Зато што сав правни оквир остаје на снази“, рекао је Кристијан Шмит.

Није прецизирао на коју је корист од избора тачно мислио. Могла би се та изјава тумачити као општа Шмитова забринутост да ће Додиков СНСД освојити више гласова него што се то Шмиту допада. Али Шмит је у изјави поменуо име највеће странке у Републици Српској без дијела СНСД у називу. Да ли постоје политички услови за велика изненађења биће све јасније како се приближава 4. јун, на концу и 6. јул. Правни услови нису тајна.

„Оно што знам ја, а знам пуно о праву и уставном праву. Постоје само три могућности, прва и основна је да Европски суд прихвати апликацију Милорада Додика и наложи Уставном суду да поништи одлуке редовних судова. Друга је могућност да се од стране Уставног суда, по захтјеву за оцјену уставности Закона које је он наметнуо, ти захтјеви прогласе неуставним“, рекао је Златко Кнежевић, бивши судија Уставног суда БиХ.

Ради се о измјенама Кривичног закона БиХ којим је Шмит криминализовао непослушност - не само - али, прије свега, Милорада Додика према - не само, али прије свега Кристијану Шмиту. Уставни суд БиХ ће на једној од наредних сједница оцјењивати уставност наметнутих измјена Кривичног закона БиХ.

„Уставни суд нема овлаштења да преиспитује надлежности високог представника, али када високи представник дјелује на начин да донесе закон, е онда Уставни суд и те како може провјерити да ли је тај закон у складу са Уставом, јер тада високи представник мијења нашу власт“, рекла је Лариса Велић, судија Уставног суда БиХ.

Није сав фокус на, а ни сва моћ у Уставном суду БиХ. Суд нешто старији од тог у Сарајеву - и историјски и правно - примио је апелацију правног тима Милорада Додика. Званична база предмета Европског суда за људска права у Стразбуру указује на то да у предмету Додик против БиХ још није направљен ниједан корак. Трећа опција из образложења Златка Кнежевића односи се на могућност да високи представник који би могао да буде именован почетком јуна поништи одлуке свог претходника у канцеларији који никад није именован.

„Ми ћемо тражити да се његов мандат ограничи на годину дана и да почисти ово смеће које су направили до сада високи представници“, рекао је Милорад Додик предсједник СНСД-а.

„По ком основу нама Кристијан Шмит забрањује да наш кандидат за предсједника Републике Српске буде Милорад Додик? Зато што га он мрзи, зато што се Милорад Додик не свиђа Кристијану Шмиту. Е, па ако мисли да ће с атом мржњом отићи и са џаком пара, грдно се вара“, рекла је Сања Вулић, потпредсједник СНСД-а.

Сједница Савјета за провођење мира је 3. и 4. јуна у Сарајеву. Рок за предају кандидатских листа за опште изборе у октобру је 6. јул.