Европа гори, вода нестаје: Ево шта климатске промјене доносе Босни и Херцеговини

Европа се суочава са све озбиљнијим посљедицама дуготрајних врућина, суша и промјена режима падавина. Пожари који овог љета харају појединим дијеловима континента само су један од знакова промјена које све више утичу и на доступност воде, пољопривреду и свакодневни живот.

Да ствар буде гора, Европа се загријава брже од глобалног просјека, док се истовремено мијењају обрасци падавина. Земљиште се дуже задржава суво, а периоди екстремних врућина постају све учесталији. Такви услови стварају погодно окружење за настанак и брзо ширење шумских пожара.

Током љета 2026. године велики пожари забиљежени су у више европских земаља, међу којима су Босна и Херцеговина, Грчка, Хрватска, Шпанија, Француска, Њемачка, Велика Британија и Белгија. Посебну пажњу привукао је пожар на подручју Високих Фена у Белгији, који је захватио око 3.000 хектара.

Важно је разликовати узрок пожара од услова који омогућавају његово ширење. Климатске промјене не значе да је сваки пожар директно изазван високим температурама. Узрок може бити људски фактор, природна појава или комбинација различитих околности.

Међутим, више температуре и дужи периоди без кише исушују вегетацију и земљиште. Када се томе додају снажан вјетар и топлотни таласи, ватра се може ширити знатно брже.

Вода постаје све већи проблем

Подаци из заједничког извјештаја Свјетске метеоролошке организације и програма „Коперникус“ показују колико су промјене већ изражене.

Током 2025. године најмање 95 одсто европског континента биљежило је температуре изнад просјека. Истовремено, око 70 одсто европских ријека имало је исподпросјечан годишњи проток, док је површинска влажност земљишта била међу три најниже забиљежене од почетка мјерења 1992. године.

То показује да проблем није само у томе што су љета топлија. Када високе температуре потрају, а падавине изостану, посљедице се шире на цијели систем – од пољопривреде и снабдијевања водом до повећаног ризика од пожара.

Балкан посебно изложен

За земље Балкана, па и Босну и Херцеговину, ово је посебно важно питање. Регион се већ суочава са високим температурама, периодима без падавина и притиском на водне ресурсе.

Наставак тренда загријавања могао би донијети све већи број периода екстремне врућине, сушнија тла и већи притисак на доступне залихе воде.

То ипак не значи да ће свако наредно љето бити екстремно нити да ће сваки пожар бити посљедица климатских промјена. На појединачне временске догађаје утиче велики број фактора.

Али дугорочни тренд постаје све теже занемарити. Топлија клима мијења услове у којима живе европске земље, док су суша, несташица воде и велики пожари ризици којима ће се континент морати све озбиљније прилагођавати, пише „Телеграф.рс“.