Измјене Закона о социјалној заштити не укидају већ проширују права

Заступници ових категорија поручују да је за њих ово од изузетног значаја, јер, кажу, лице са интелектуалним сметњама је вјечито дијете, и захтијева додатну бригу и подршку.

"Накнада за његоватеља за кориснике старије од 30 година, гдје ће нестати сва она дискриминација у односу на дјецу, те ће и одрасла лица добити пуно право које им припада", рекла је Татјана Спасојевић, предсједник Управног одбора Савеза удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Републике Српске.

Родитељи-његоватељи дјеце којима је потребна 24-сатна њега и надзор, законски дефинисано као посебна њега, примају додатак од око 650 КМ. Измјенама које су у припреми биће проширена права и за остале особе са сметњама у развоју којим је потребна стална њега.

Те категорије имаће право на посебан додатак који би био у половичном износу од онога који добијају они који имају рјешење о посебној њези. Министар појашњава да измјенама Закона ниједно претходно стечено право неће бити укинуто.

"Лица која буду остварила овај додатак о којем сам сада говорио по ова два критеријума ће свакако имати право и на туђу његу и помоћ као што имају и на личну инвалиднину као што имају. У оквиру закона о дјечијој заштити лица која имају мање од 18 година имаће право и на посебан дјечији додатак – тако да се сва та права збрајају", рекао је Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Друштво

Мозаик Светог Георгија свјетло дана угледао уочи Ђурђевдана

Током састанка отворено је и питање старосне границе до 65 година за родитеље његоватеље, која је постављена као услов за остварење његоватељских права у Закону о дјечијој заштити. Министар је објаснио да предложеним измјенама Закона о социјалној заштити нису могли да ријеше и ово питање, јер промјене морају прво да се десе у Закону о дјечијој заштити. Кажу, намјера је да у наредном периоду направе измјене и у том закону како би се и овај сегмент унаприједио.

"Ако бисмо другачије чинили у Закону о социјалној заштити, онда бисмо могли да доведемо поједине категорије у дискриминацију, јер би слично право остваривали под једним условом у оквира Закона о дјечијој заштити, а под другим условима у Закону о социјалној заштити", рекао је Шеранић.

Закон не смије бити усвојен без директног учешћа родитеља његоватеља, поручује градоначелник Бањалуке и на друштвеним мрежама предлаже додатне измјене закона. Министар здравља и социјалне заштите указује на неукост интерпретације и непотпуно преношење доступних информација. Одговорио је и премијер, који је позвао да се ово питање не политизује и позвао родитеље-његоватеље да се укључе у разговор са надлежнима како би заједно дошли до рјешења.

"Уколико предложена рјешења нису прихватљива родитељима, немам ништа против да закон иде у редовну процедуру и да се одржи скупштинска расправа", рекао је Саво Минић, премијер Републике Српске.

Првобитно је предложено да закон иде у хитну процедуру, те да се нађе на реду сједници Народне скупштине која ће бити одржана 19. маја. Поред законских измјена, на састанку се говорило и о потреби развоја услуга на локалном нивоу – прије свега формирања центара за дневно збрињавање, како за дјецу, тако и за одрасла лица са потешкоћама у развоју.