Један строг обичај за Ђурђевдан многи заборављају

Ђурђевдан није само црквени празник он је спој хришћанске традиције и много старијих, народних вјеровања која славе природу, живот и обнову.

Хроника

Преминуо легендарни Владимир Цветковић

Црква на овај дан обиљежава страдање Свети Ђорђе, али су обичаји који га прате често много старији и везани за буђење природе и долазак топлијих дана.

Граница између зиме и љета

У народном веровању, Ђурђевдан представља прелаз из зиме у љето. Зато се овај празник повезује са здрављем укућана, плодношћу земље и стоке, али и љубављу и склапањем бракова, пише “Прва”.

Многи обичаји имају заштитну и "магичну" улогу – вјеровало се да управо на овај дан треба призвати срећу и отјерати зло.

Обичаји у различитим крајевима

У неким дијеловима Србије, попут источне Србије, домаћини доводе јагњад пред цркву на благослов.

Свештеник их освећује, а потом се приносе на трпезу као симбол жртве и благостања.

Бања Лука

Амиџић о успјесима градске Управе Бањалука: Памтићемо вас

Постојао је и обичај да се око села оре заштитни круг како би се село сачувало од непогода и злих сила.

Народна вјеровања и знакови

За Ђурђевдан се везују и бројна вјеровања:

• не ваља спавати поподне тог дана – "да не боли глава"
• ако је вријеме ведро – година ће бити родна
• ако пада киша љето ће бити сушно
• колико пута загрми прије празника – толико ће бити "товара жита“.

На иконама, Свети Ђорђе је приказан као ратник на коњу који копљем убија аждају.

Та сцена симболизује побједу добра над злом и вјере над незнабоштвом, преноси Она.