Муж јој завршио у логору, син умро са 6 година, а њу покосила болест: Тешка судбина пјевачице

Таленат за пјевање наслиједила је од мајке Симоне, али отац јој је никада није дозволио да школује свој глас. У Другом свјетском рату за њу је услиједио велики животни ударац.

Наиме, Ксенија је имала неколико браће и сестара који су погинули у бомбардовању Подгорице, а и њу саму је задесила незгода.

Како се грађанство тада крило у пећинама Мораче и Рибнице, након што је пала бомба у близини, Ксенија је обневидела. На њену срећу, ту се нашао један италијански доктор који је брзо реаговао, те није трајно ослијепила. Крајем рата је у бјегу изгубила и оца, а његов гроб никада није пронашла.

Муж је завршио у логору

"И ту није био крај њеним мукама. Крећући се кроз Хрватску, ухватиле су их усташе! Онога који је Ксенију вукао за косу, водећи је на клање, срећом је умилостивио њен брат који му је дао један украдени пиштољ и очево прстење. Брзо су побјегли и докопали се Словеније, па Аустрије. Негдје на пет, шест километара од аустријске границе збег је заустављен. Речено им је да су енглеска војска и Партизани склопили договор да се све избјеглице врате у Подгорицу и да им се неће десити ништа. Толико бола за мјесец дана ријетко ко би издржао. Када су се вратили, одмах су и брата и њу укључили у рашчишћавање бомбардоване Подгорице", испричао је својевремено Ксенијин син.

Након рата се удала за пилота ЈАТ-а Николу Новаковића из Македоније и са њим добила двоје дјеце. Како је њен муж био информбировац, морао је да побјегне, а касније су сазнали да је ухваћен и да је у логору.

О њему више није добијала никакве информације, Цицварићева је са двоје дјеце остала на улици, те су морали да побјегну у Македонију.

Хтјела је са дјецом да скочи са моста

"И Македонију је морала да напусти због девера, мог стрица, који је био министар за шумарство и као комуниста није смио да дозволи да жена његовог брата информбировца буде ту, јер му је то сметало у политичкој каријери. И поред сјајног односа са свекрвом и свекром, мајка је морала да напусти Македонију. Морала је да се врати у Подгорицу, у атмосферу до те мјере очајну да је на том путу, прелазећи Пећ на Космету, хтјела да се убије заједно са нама, дјецом. Хтјела је да скочи са моста у Ситницу и да заврши са толиким мукама које су њу, као младу жену, снашле. Она је од ране младости била изложена несвакидашњим животним проблемима које некога не задесе цијели живот, а њу су стигли за неколико година. Срећом, један пролазник је наишао и отргао нас од смрти", испричао је њен син Душко.

По повратку у Подгорицу радила је најтеже послове. Са мајком је прала војнички веш да би добијала купоне за храну, чистила је и подгоричку Општину. Није је било срамота да ради било шта како би прехранила дјецу.

Отварањем Радио Титограда посветила се својој великој љубави – музици и почела да снима народне песме са оркестром.

Смрт сина

Како и даље није било информација о њеном мужу, сво су мислили да је погинуо у логору, па је зато одлучила да се преуда како би њена дјеца имала и очинску фигуру уз себе.

Преудала се за Милоја Цицварића из Чачка, који је такође био пилот. Таман када је дјеловало да је свој живот довела у ред, услиједила је нова трагедија.

Наиме, два дана након што је родила сина Жарка, њен шестогодишњи син Владимир погинуо је испред зграде у саобраћајној несрећи. Послије свих животних недаћа тражили су премјештај у Београд, гдје је Ксенија наставила своју каријеру.

Послије смрти другог супруга нагло је обољела од астме, почела је тешко да дише и повукла се са сцене.

Преминула је у фебруару 1997. у 68 години, мало након што је завршила у болници.

(Мондо)