Large banner

Мало познато правило Аранђеловдана: Зашто није свеједно ко сједи на челу трпезе

Извор:

Телеграф

19.11.2025

10:55

Коментари:

0
Мало познато правило Аранђеловдана: Зашто није свеједно ко сједи на челу трпезе

Сезона слава заузима посебно мјесто у нашој традицији и сваке године јој се радујемо. То је дан када се обиљежава заштитник дома, али и прилика да се кућа испуни породицом, пријатељима и драгим гостима.

Према предању, Аранђеловдан је био крсна слава цара Душана. Вјерује се да је током сваке прославе стајао док је дочекивао госте, а анђео му је, како легенда каже, сједио на рамену. Када је једном приликом из умора сјео, анђео се увредио и одлетио, па је цару требало мјесецима да га поврати у своју наклоност.

Знамо сви колико су припреме за славу обимне, а понекад трају данима. Брине се о јелима, тортама, пићу, иконама, свијећи, али и о практичним стварима попут столица, посуђа и распореда гостију. Ипак, постоји још једно мање познато правило: правило сједења. Сваки гост, према обичају, има своје симболично мјесто, открила нам је етнолог Снежана Ашанин.

"Слава је некада представљала својеврстан предах, јер се углавном одржавала зими, када су пољски радови завршени. Људи су се дружили, пјевали, веселили се и размјењивали новости. Улога домаћина одувијек је била иста, а једно од неписаних правила јесте распоред сједења гостију, заснован на вјеровању", започиње Снежана.

Како се одређује ко гдје седи?

Икона се увијек поставља према истоку, и тај дио сматра се "челом совре"- свечане трпезе.

"Сваки гост се дочекује са посебном пажњом, као неко коме се указује част. На челу совре сједи најважнији гост, често кум, ујак или особа која је посебно поштована. Понекад је то пријатељ за кога се вјерује да доноси срећу и благостање дому. Слично је као код избора положајника за Божић", објашњава етнолог.

У традиционалној култури, распоред сједења био је строго одређен: на челу совре најугледнији гост, затим мушкарци поређани по годинама, родбинској блискости или друштвеном угледу, док су жене имале своје мјесто у доњем дијелу трпезе. Данас се ти обичаји углавном ублажавају - домаћини најчешће сами распореде госте или их пусте да сами одаберу мјесто.

Снежана додаје да особа која сједне на чело трпезе има посебну дужност: треба да буде добар говорник, неко ко ће знати да изговори здравицу и пожели домаћину и присутнима здравље, напредак и сваку срећу.

(Она)

Подијели:

Large banner