Милко и Даница оставили фирме и граде манастир на планини

Милко и Даница Гелић луксузан живот оставили су иза себе и приватне фирме у Војводини препустили дјеци. Они су се посветили изградњи манастира Пресвете Тројице у Гелићима по благослову митрополита Фотија.

„Имамо петоро дјеце и осморо унучића, њима смо рекли, ми смо на том задатку, ми остајемо овдје. Од данас немојте више да рачунате на нас, ми рачунамо на вас. И они су се тако и поставили и хвала им на разумијевању и они учествују у својој овој причи како морално, тако и материјално“, рекао је Милко Гелић, грађевински одбор за изградњу манастира Пресвете Тројице у Гелићима, Котор Варош.

И све су радили тихо, готово непримјетно. А први пут о свему су проговорили за АТВ.

„Манастир је дефинитивно манастир, добио је рјешење. И нико овдје не гради ово из неког свог хира. Све је настало тако спонтано, блажено, ја то не могу да вам опишем. Свако има прилику да дође да угради своју циглу, да учествује“, рекао је Гелић.

И тако цигла по цигла, манастирски комплекс већ има своје обрисе. Гелићи су убијеђени у овај земаљски рај долазиће колоне људи да се овдје духовно окријепе.

„Када је стигао благослов тек тада је био вјетар у леђа. Ми знамо ту када се заврши један дан, вртимо се у круг, пуни среће. Замисли предодређени да правимо Божију кућу“, рекла је Даница Гелић.

А да би радови уопште почели, било је неопходно изградити и уредити приступни пут. Данас се до манастира у изградњи лако стиже, а све је више вјерника који долазе у Гелиће на темеље манастира.

„Кад сам дошла и кад сам видјела ову љепоту и ову природу и сам амбијент као створен за манастирски“, рекла је Весна Вуковић из Теслића.

Изградња ове светиње, Гелићима ће дати и нови живот. Биће то допринос и свједочанству духовности српског народа у подвлашићком селу.

„И да долазећи овдје нове генерације које буду рађане и које се овдје буду духовно напајале вежу за ово мјесто. Да овај манастир будуће генерације српског народа воде правим путем Светог Саве и Светог цара Лазара“, рекао је архијерејски намјесник теслићки Миладин Вуковић.

На темељима манастира недавно су крштени и унуци Гелића. А кандило које су упалили када су у село стигли, Милко и Даница, до данас нису угасили. Свој пут јасно знају. У планинама ће оставити трајни завјет српском народу.

„Ево овако, кад сви оду, нигдје живе душе осим понеки крик јелена или рика медвједа, останемо нас двоје. Овако се ми патимо уз врео колач и сладолед. И одмарате овако? Да и ујутро у шест сати поново“, поручују они.

И тако се Гелићи свако јутро буде са новим плановима, али истом жељом. Сваки дан у планини је нови изазов. Поручују и да док год постоји неко ко се враћа својим коријенима, ниједно село није изгубљено. Ниједно огњиште није угашено. И ниједна прича, није завршена.

Док иза мене расту зидови будућег манастира јасно је да се овдје не гради само светиња. Гради се нада да Гелићи неће остати само име на карти и сјећање у причама старијих људи. Управо зато овај манастир представља много више од грађевине, он је нови живот једног краја. За АТВ из Гелића Биљана Стокић.