Ова дебљина стиропора ће вам смањити рачуне

Његова популарност није случајна, јер нуди знатно приступачнију цијену у поређењу са минералном вуном, а сама монтажа је далеко једноставнија и бржа.

Иако струка често истиче да је камена вуна супериорније рјешење, већина инвеститора и власника кућа се и даље опредјељује за стиропор. У том тренутку, пред њима се поставља најважније питање од којег зависи цјелокупна енергетска ефикасност објекта, која дебљина стиропора је оптимална за фасаду у нашем поднебљу?

Превише танак слој изолације неће испунити своју основну сврху и пружиће недовољну заштиту, док ће предимензиониран слој представљати непотребан финансијски издатак. Да бисмо дошли до правог одговора, потребно је разумјети како изолација функционише и које све факторе треба узети у обзир.

Зашто је термоизолација кључна

Стручњаци са правом истичу да је термоизолација једна од најважнијих и најисплативијих ставки приликом изградње или реновирања куће. Правилно постављена изолација одговарајуће дебљине има моћ да смањи укупну потрошњу енергије за гријање и хлађење за невјероватних 40 до 60 процената. Њена основна функција је спречавање топлотних губитака током зиме, као и елиминација такозваних топлотних мостова, преко којих се губи драгоцјена енергија.

Међутим, енергетска ефикасност није једини бенефит. Квалитетно изолована фасада драстично унапређује микроклиму унутрашњег простора. Током зимских мјесеци просторије остају пријатно топле, док се током љета спречава прекомјерно прегријавање зидова, чиме се значајно редукује потреба за коришћењем клима уређаја. Поред тога, адекватна изолација је најефикаснији начин за регулацију влаге унутар објекта, јер директно спречава кондензацију и појаву нездраве буђи на зидовима.

Такође, фасадни систем пружа и значајну звучну изолацију, смањујући утицај спољашње буке, што је од непроцјењиве важности у урбаним срединама и у близини прометних саобраћајница. На самом крају, термоизолациони слој физички штити саму конструкцију куће од пропадања усљед неповољних временских утицаја.

У ту сврху се на нашим просторима најмасовније изводи такозвана демит фасада, односно контактна фасада. Процес подразумијева лијепљење плоча стиропора директно на спољашњи зид. Плоче се додатно фиксирају и механички повезују специјалним типловима, након чега се преко њих наноси љепило и утискује заштитна стаклена мрежица која има задатак да армира и ојача површину. Завршна фаза обухвата глетовање и наношење фасадне боје или завршног декоративног малтера.

Као алтернатива стиропору, на располагању је и камена вуна, која је по многим параметрима боље рјешење. Због своје густе структуре, камена вуна пружа далеко бољу звучну изолацију. Оно што је њена највећа предност јесте висока паропропусност, која омогућава зидовима да неометано “дишу”, чиме се савршено регулише влага. Поред тога, ријеч је о потпуно природном материјалу минералног поријекла, док се стиропор добија прерадом нафте. Ипак, изолација од камене вуне је у просјеку за око 30 процената скупља од стиропора. Управо та осјетна разлика у цијени, комбинована са чињеницом да се стиропор знатно брже и једноставније уграђује, чини га апсолутним лидером на домаћем тржишту.

Сам стиропор одликује се одличним термоизолационим својствима, изузетно малом апсорпцијом воде, те лаком и брзом уградњом. То је лаган материјал мале запреминске тежине, који посједује димензионалну стабилност. Уколико се угради стручно, правилно и у условима без присуства влаге у самом зиду, стиропор може трајати деценијама. Његова примјена је широка, па се осим за фасаде користи и у изради сендвич зидова, изолацији поткровља, док се тврдо пресоване варијанте користе за изолацију подова и равних кровова.

Графитни стиропор као иновативно рјешење

Како би се унаприједила термоизолациона својства обичног бијелог стиропора, индустрија је понудила графитни или сиви стиропор, на тржишту познат и под називом неопор. Иако је сам процес његове производње веома сличан класичном експандираном полистирену, у току израде му се додају честице графита, које му дају препознатљиву сиву боју.

Ове честице графита имају способност да рефлектују, односно одбијају дио топлотног зрачења, чиме се директно смањује топлотна проводљивост материјала. Резултат ове иновације је чињеница да графитни стиропор има за око 20 процената боље термоизолационе карактеристике у односу на класични бијели стиропор исте дебљине. Наравно, ова побољшана својства прате и нешто вишу тржишну цијену материјала.

Која је оптимална дебљина изолације

Одабир праве дебљине зависи од три кључна фактора. Први су климатске прилике у региону у ком се објекат налази, јер је логично да подручја са оштријим зимама захтијевају масивнију изолацију. Други фактор је тип објекта, с обзиром на то да стандарди за породичну кућу у којој се борави свакодневно нису исти као за повремене или помоћне објекте. Трећи фактор су грађевински прописи и стандарди енергетске ефикасности, који су постали изузетно строги, посебно уколико се тежи изградњи нискоенергетских или пасивних кућа.

Колико дебљина стиропора заправо утиче на уштеду говори податак да повећање дебљине стиропора за само 5 центиметара може смањити трошкове гријања и хлађења за више десетина процената. То значи да ће се незнатно виша почетна инвестиција у дебљи стиропор веома брзо исплатити кроз знатно ниже мјесечне рачуне.

Деценијама уназад, у нашој грађевинској пракси доминирао је термин “фасадна петица”, који је означавао уградњу стиропора дебљине свега 5 центиметара. У прошлости се ово сматрало стандардом и многи су вјеровали да је то идеална дебљина. Међутим, узимајући у обзир климатску зону у којој се наша земља налази, стиропор од 5 центиметара је све само не оптималан и стручњаци га више не препоручују јер не може да пружи адекватну термичку заштиту.

Временом је “петицу” замијенио стиропор дебљине 8 центиметара. Иако је то био напредак, пракса је показала да ни “осмица” није најбоље рјешење за наше поднебље, јер је та дебљина заправо предвиђена за топлије медитеранске климе гдје зимске температуре ријетко падају знатно испод нуле.

Данас је струка апсолутно сагласна, оптимална дебљина изолације за фасадне зидове, прилагођена нашим климатским условима и савременим стандардима, износи тачно 12 центиметара.

Гушћи стиропор не грије боље

Важно је разјаснити, већа грамажа, односно гушћи стиропор, не значи боље термоизолационе карактеристике, већ искључиво већу механичку отпорност и носивост. Тврдо пресовани стиропори су дизајнирани за подове који трпе притисак и за проходне кровне површине, а не за фасаде. Боља термоизолациона својства на фасади постижу се искључиво и само увећањем дебљине саме плоче, а не њеном густином.

Колико дебљи стиропор заиста мијења цијену

Када се упореде цијене уградње система са различитим дебљинама, јасно се види да уштеда на дебљини стиропора није финансијски оправдана. Израда класичне контактне (демит) фасаде са превазиђеним стиропором дебљине 8 центиметара тренутно кошта од 15 евра по квадратном метру па навише. Са друге стране, иста фасада са препорученим стиропором дебљине 12 центиметара кошта од 17 евра по квадрату. Јасно је да разлика у просјеку износи свега око 2 евра по квадратном метру, што је на укупну квадратуру куће минималан трошак у поређењу са енергетским бенефитима које доноси дебљи слој.

Уколико се инвеститор одлучи за напреднији, графитни стиропор, укупна цијена по квадрату расте за приближно 1 евро у односу на наведене цијене белог стиропора. За оне који желе врхунску заштиту и приближавање стандардима пасивних кућа, фасада са стиропором дебљине 16 центиметара кошта од 20 евра по квадрату, док ће екстремна изолација од 20 центиметара дебљине прећи цијену од 21 евра по квадратном метру.

Уградња и важност адекватне столарије

Чак и најдебљи и најквалитетнији графитни стиропор неће обавити свој посао уколико монтажа изолације није стручно и педантно изведена. Ангажовање провјерених и искусних фасадера је од пресудног значаја како би се избјегло стварање термо прекида и пуцање фасаде. Данас је проналажење правих мајстора олакшано захваљујући специјализованим дигиталним платформама, гдје се слањем бесплатног упита брзо и лако може ступити у контакт са провјереним извођачима радова у сваком региону.

Поред стручно постављене фасаде, изузетно је важно напоменути да топлотна заштита објекта није потпуна уколико столарија није у савршеном стању. Кроз дотрајале прозоре и врата може се изгубити и до невјероватних 40 процената топлотне енергије којом се загријава објекат. Уколико је ваша столарија изгубила првобитну функцију, уколико се ствара кондензација на стаклима, а на спојевима прозорских оквира и зидова се појављује буђ, то је јасан сигнал да ниједна фасада неће моћи да надокнади те губитке и да је вријеме за замјену прозора.

Као најсигурнији избор који нуди најбољи однос цијене и квалитета истичу се ПВЦ прозори. Они посједују изванредне термоизолационе карактеристике, веома се лако одржавају и, супротно увреженом мишљењу, више нису доступни искључиво у бијелој боји, већ долазе у мноштву дезена и текстура. Притом, ПВЦ столарија је цјеновно најприступачнија опција на тржишту, па је за стандардан ПВЦ прозор са двоструким стаклом потребно издвојити између 85 и 160 евра. Тек синергијом квалитетне фасадне изолације и модерне столарије, дом постаје заиста енергетски ефикасан, комфоран и заштићен од свих спољашњих утицаја, преноси Курир.