Мајмуни добили геометријски задатак, научници шокирани

Ако сте икада током планинарења стигли до рачвања стазе, можда сте се нашли пред два троугла – једним окренутим удесно, а другим улијево.

Знате да смјер у којем су окренути има одређено значење, али истовремено препознајете да је ријеч о два иста облика, само ротирана како би показивала различите правце.

Та способност препознавања геометријски истих облика, чак и када су ротирани, људима често добро дође. Међутим, испоставило се да нисмо једина бића која то могу.

Када је ријеч о разумијевању геометрије, недостатак формалног образовања можда је једино што наше сроднике међу приматима спречава да достигну још боље резултате.

Научници са Универзитета Карнеги Мелон предводили су тим који је истраживао колико се људско разумијевање облика заиста разликује од способности других примата.

Њихови резултати засновани су на експериментима у којима је учествовало осам одраслих мајмуна – четири резус макакија (Macaca mulatta) и четири маслинаста павијана (Papio anubis), 55 предшколаца узраста од три до шест година из Сједињених Америчких Држава и 77 одраслих припадника домородачког народа Цимане, који су имали веома мало формалног образовања.

Мајмуни су толико уживали у игри спајања одговарајућих облика да су често стајали у реду, а понекад је долазило и до свађа уколико би неко предуго задржавао игру. То је често чинио павијан Каламата.

Истраживачи су користили и дио података из раније студије у којој су учествовали павијани, француски предшколци и ученици првог разреда, као и одрасли Французи и припадници домородачког народа Химба. Те податке анализирали су паралелно са резултатима новог истраживања.

„Проучавајући одрасле особе које су геометрију училе неформално, заједно са одраслима који су прошли формално геометријско образовање, као у Сједињеним Америчким Државама, те дјецом и мајмунима, могли смо утврдити који аспекти геометријског расуђивања настају природно, а који се посебно развијају образовањем“, рекла је за портал „Сајенс алерт“ (ScienceAlert) развојна неуронаучница Џесика Кантлон.

Мајмуни можда немају исто симболичко разумијевање геометријских облика као људи, али је њихова способност препознавања ротираних троуглова, правоугаоника, трапеза и других облика готово једнака способностима људи који нису прошли формално образовање.

Учесници свих узраста и врста морали су да рјешавају задатак спајања облика помоћу екрана осјетљивог на додир.

Циљ је био пронаћи парове облика исте геометрије, попут два правоугла троугла, који су могли бити различито ротирани или приказани у различитим величинама, међу мноштвом других геометријских облика.

Учесници су добили врло мало упутстава и речено им је да сами схвате задатак методом покушаја и грешке.

Након тачног одговора огласио би се позитиван звучни сигнал, а примати и дјеца добијали су награду. Мајмуни су добијали пелет од житарица, док су дјеца награђивана наљепницама.

„Највише нас је изненадило то што су мала дјеца, прије него што добију било какво формално математичко образовање, имала исте потешкоће са задатком као и мајмуни“, рекла је Џијалин Ли, истраживачица психологије и једна од главних ауторки рада.

„Утврдили смо да је преклапање резултата дјеце и мајмуна готово једнако велико као преклапање резултата дјеце и одраслих.“

Успјешно рјешавање оваквог задатка захтијева апстрактно разумијевање геометријских особина, за које се некада вјеровало да је својствено искључиво људима. Међутим, ново истраживање показује да то није случај.

„Када ви или ја погледамо ове облике, подударање нам се чини очигледним. Међутим, мала дјеца и мајмуни морају добро да размисле о геометријским особинама јер су одговарајући облици различитих величина и оријентација“, објаснила је Кантлонова.

„Резултати показују да апстрактно мишљење није способност која се одједном и у потпуности појавила код људи. Умјесто тога, чини се да примати дијеле неке когнитивне основе математичког расуђивања, док су људско образовање и култура надоградили те древне биолошке способности.“

Одраслим људима задатак је био знатно лакши, вјероватно зато што су могли више да се ослоне на симболичке особине сваког облика, као што су симетрија, дужина страница, њихова паралелност и величина углова.

Анализа података показала је да су се дјеца и мајмуни више ослањали на интуитивно размишљање, док су одрасли чешће користили симболички приступ, несвјесно издвајајући основна геометријска правила која одређују сличност облика.

Аутори наводе да то указује да се снажније коришћење симболичког представљања учи, вјероватно кроз формално образовање, умјесто да представља урођену особину људске интелигенције.

Научници ће можда морати да почну да уписују мајмуне на часове геометрије како би открили њихов пуни потенцијал.

„Наша студија показује да формално образовање јача симболичко геометријско представљање, али и да код људи већ постоје апстрактне геометријске интуиције – о метричким особинама и угловима – које дијелимо са другим приматима“, рекла је Кантлонова.

„Умјесто да математичко размишљање ствара од нуле, школовање можда само усавршава и проширује древне когнитивне способности које је еволуција обликовала милионима година.“

Истраживање је објављено у часопису „Зборник Националне академије наука“ (Proceedings of the National Academy of Sciences).