Мостарка прославила 106. рођендан и открила шта ради сваког дана: „То ми је ритуал“

Том приликом присјетила се свог дјетињства, младости проведене у Мостару, породице и живота који је испунила бројним успоменама.

Анка је рођена 1920. године у Илићима код Мостара, у породици Кљајо. Била је друго од четворо дјеце Илије и Манде, рођене Зовко. Одрастала је уз брата Иву, односно Ивицу, те сестре Аполонију и Станиславу.

Завршила је средњу стручну школу, а највећи дио живота посветила је породици, домаћинству и одгоју дјеце.

У Дому „Вита“ Анка је прославила и свој 100. рођендан, као и сваки наредни. Иако се данас креће уз помоћ колица и ноге је више не служе као раније, посебно након пада који је доживјела прије неколико година, њен дух и даље је ведар, а сјећања жива.

Она с великим поштовањем говори о запосленима у дому и корисницима с којима проводи дане. Посебно јој, како каже, расположење поправљају равнатељица Марија, управитељица Мила, сестра Ивана и друге запослене које брину о њој.

На питање како се осјећа на свој 106. рођендан, Анка је искрено казала да је тужна јер њени синови нису уз њу. Ипак, додала је да јој Бобо и Ђоле често долазе. Синови су јој наручили торту, а слављеница је добила и цвијеће, слаткише те поклоне.

Говорећи о тајни дугог живота, Анка је казала да ни сама не зна у чему је она, али се присјетила да је водила уредан живот и да су њени родитељи лијепо бринули о дјеци.

Србија

Чарапе са ликом Ратка Младића производиле се у Турској, реаговало министарство

Присјетила се и своје породице, сестара које су преминуле и брата који је убијен, али и времена које је провела у Мостару. Њен отац, из познате мостарске породице Кљајо, имао је гостионицу у коју су долазили бројни гости.

„Сваке недјеље пекли смо на ражњу по четрнаест јањаца. Долазили су гости на печење, шунку, пршут... Цијели Мостар долазио је на излет“, присјетила се слављеница.

Посебно емотивно говорила је о супругу којег је упознала четрдесетих година прошлог вијека. Њихова прича почела је сасвим обичним сусретом, шетњом и кратким разговором, након чега се међу њима развила љубав.

Супруга је описала као доброг човјека из Боке которске, који је завршио гимназију у Котору, а потом и Војну академију у Београду.

Анка у Дому „Вита“ живи готово девет година. У дом је дошла након пада, када су њени синови процијенили да јој је потребна стална њега и брига.

О животу у дому говори с топлином, а на питање недостаје ли јој нешто осим дјеце, одговорила је смирено, присјећајући се живота који је провела.

„Имала сам лијеп живот. Никад нисам повишен тон чула у кући. Живјела сам мирним животом, помагала родитељима, удала се, бавила се кућом и дјецом. Добро сам одгојила своју дјецу, а за унуке нека њихове мајке говоре. Са синовима причам свако јутро у шест“, казала је Анка за Груде.ком.

Иако јој данас нико не би дао 106 година, Анка има једноставан одговор на питање о томе како одржава младолик изглед. Користи, каже, класичну плаву „Нивеа“ крему.

Запослени у дому истичу да је веома педантна, да воли лијепо одијевање, моду и његу лица. Управо је плава „Нивеа“, и то она у великом паковању, један од њених свакодневних ритуала.

Такође, Анка је током првог таласа пандемије пребољела и вирус корона, а кроз осмијех је казала да је за њу то била тек обична прехлада, пише Груде.ком.

Иако је физички слабија него раније, запослени је описују као изузетно бистру, духовиту и позитивну жену без тежих обољења.