Народно вјеровање или црквено правило: Зашто Срби никада не иду на гробље послије заласка сунца

Према народним вјеровањима, тренутак када сунце нестаје са хоризонта представља јасну границу између свјетлости и таме, односно света живих и свијета оних који више нису са нама. Док је обданица резервисана за свакодневни живот, ноћно доба је вријеме када се људи повлаче у свој дом, док се гробља остављају у потпуном миру.

Занимљиво је да се у прошлости капија на гробљима закључавала чим би кренуо сумрак, а сви посетиоци су морали да напусте ово мјесто док још има дневног свјетла.

Народно вјеровање, а не црквено правило

Многи често мијешају ове обичаје са црквеним канонима, али истина је потпуно другачија. Избјегавање посјета гробљима у касним сатима није никаква званична црквена забрана, већ искључиво народно предање које се вијековима преносило с кољена на кољено, пише Жена Блиц.

Једно од кључних правила наших предака тицало се апсолутног мира за покојнике. Вјеровало се да ноћу не треба реметити њихов покој, због чега су се сви послови – од паљења свијећа до доношења свјежег цвијећа – обавезно завршавали прије него што падне мрак. Такође, строго се водило рачуна о томе да се на гробљу не виче и не ствара никаква галама, јер је оно одувијек важило за мјесто дубоке тишине и поштовања.

Још једно важно правило које су старији увијек понављали деци јесте да се са гробова апсолутно ништа не сме узимати нити односити кући. Сматрало се да сваки предмет на том мјесту припада покојницима и да се према њима мора поступати са посебним уважавањем.

Практичан разлог који руши све митове

Према народним вјеровањима, тренутак када сунце нестаје са хоризонта представља јасну границу између свјетлости и таме, односно света живих и свијета оних који више нису са нама. Док је обданица резервисана за свакодневни живот, ноћно доба је вријеме када се људи повлаче у свој дом, док се гробља остављају у потпуном миру.

Занимљиво је да се у прошлости капија на гробљима закључавала чим би кренуо сумрак, а сви посетиоци су морали да напусте ово мјесто док још има дневног свјетла.

Многи често мијешају ове обичаје са црквеним канонима, али истина је потпуно другачија. Избјегавање посјета гробљима у касним сатима није никаква званична црквена забрана, већ искључиво народно предање које се вијековима преносило с кољена на кољено, пише Жена Блиц.

Једно од кључних правила наших предака тицало се апсолутног мира за покојнике. Вјеровало се да ноћу не треба реметити њихов покој, због чега су се сви послови – од паљења свијећа до доношења свјежег цвијећа – обавезно завршавали прије него што падне мрак. Такође, строго се водило рачуна о томе да се на гробљу не виче и не ствара никаква галама, јер је оно одувијек важило за мјесто дубоке тишине и поштовања.

Друштво

Оборен рекорд Бањалуке за најдужи низ тропских дан

Још једно важно правило које су старији увијек понављали деци јесте да се са гробова апсолутно ништа не сме узимати нити односити кући. Сматрало се да сваки предмет на том мјесту припада покојницима и да се према њима мора поступати са посебним уважавањем.

Практичан разлог који руши све митове

Ипак, осим мистичних објашњења, постојао је и један сасвим реалан и практичан разлог зашто су се вјечна почивалишта избјегавала ноћу. Некада давно, сеоска гробља нису имала апсолутно никакво освјетљење. Стазе су биле изузетно неравне, па је кретање по мраку било изузетно опасно и могло је довести до повреда.

Данас, иако живимо у модерном добу, овај обичај се и даље чува углавном као дио традиције. Људи и даље обилазе гробове својих најмилијих искључиво током дана, палије свијеће и доносе цвијеће, баш онако како су их учили родитељи и баке.