Никољдан је више од празника: Симбол бриге, заједништва и идентитета у српској традицији

Овај празник, познат као Никољдан, представља сложену друштвену и културну појаву кроз коју се вијековима обликују и преносе вриједности заједнице.

Никољдан, који се обиљежава 19. децембра, једна је од најраспрострањенијих крсних слава у Србији. У народној традицији Свети Никола препознат је као заштитник дјеце, сиромашних и помораца, али прије свега као симбол милосрђа, даривања и бриге за друге. Те вриједности налазе се у основи бројних обичаја од окупљања породице и даривања најмлађих, до помагања онима којима је подршка најпотребнија, објашњава Срећковић.

Друштво

Православни вјерници широм Српске сутра славе Никољдан, а овом празнику се посебно радују дјеца

Са етнолошког становишта, крсна слава није само породични празник, већ важан механизам очувања колективног идентитета и преношења културних и духовних образаца са генерације на генерацију. Срећковић наглашава да је крсна слава јединствена одлика српске културе и један од њених најпрепознатљивијих облика нематеријалног културног насљеђа.

''Сјечења славског колача и припреме жита носе дубоку симболику. Они упућују на циклус живота, заједништво породице и вјеру у васкрсење. Чињеница да се Свети Никола прославља у вријеме Божићног поста додатно истиче значај уздржања, духовности и трагања за равнотежом између материјалног и нематеријалног“, објашњава Срећковић и наглашава да не постоји јединствен модел обиљежавања празника. Свака породица има право да славу прославља у складу са сопственим идентитетом, вјеровањима и животним околностима.

Савјети

Посна торта за Никољдан: Све домаћице је спремају по овом рецепту

Традиција, како истиче Саша Срећковић, музејски савјетник Етнографског музеја није непромјенљива она се временом прилагођава, али њена суштина мора остати препознатљива.

(Телеграф.рс)