Large banner

Огласио се Институт за јавно здравство Српске: Нема разлога за панику

Аутор:

АТВ
12.05.2026 11:39

Коментари:

0
Огласио се Институт за јавно здравство Српске: Нема разлога за панику
Фото: АТВ

У Републици Српској тренутно нема регистрованих случајева мишије грознице изазване хантавирусом, потврђено је из Института за јавно здравство Републике Српске.

Грађанима поручују да нема разлога за панику након вијести о смртним случајевима повезаним са хантавирусом на крузеру у Јужној Америци.

Према подацима Института, у Републици Српској су током прошле године регистрована три случаја хеморагијске грознице са бубрежним синдромом, 2024. године два случаја, док је 2023. евидентирано 14 случајева.

Како се преноси хантавирус?

Из Института наводе да се људи могу заразити у контакту са излучевинама заражених глодара и у случају удисања прашине контаминиране честицама урина, измета или пљувачке заражених глодара.

"Андес вирус, пронађен у Јужној Америци, тренутно је једини хантавирус за који је познато да постоји могућност интерхуманог преноса (с човјека на човјека) у ситуацијама блиског и пролонгираног контакта", појашњавају из ове здравствене установе.

Клинички облици болести који се најчешће јављају

Хеморагијска грозница с бубрежним синдромом-заразна болест коју карактерише грозница, склоност крварењу и проблеми с бубрезима присутна углавном у Европи и Азији. Овај синдром се јавља и у нашим подручјима, а у општој популацији је познат као "мишија грозница".

Хантавирусни кардиопулмонални синдром-утиче на срце и плућа, што доводи до проблема с дисањем и срцем. Овај облик се углавном јавља јавља на подручју Америке.

проститутка проституција

Разбијен ланац проституције: У Србији ухапшено више особа

"За спречавање преноса овог вируса важна је контрола бројности популације глодара. Спровођење дезинфекције и дератизације као општих мјера за спречавање и сузбијање заразних болести, као и обавеза одржавања санитарно-техничких и хигијенских услова за одређене површине и објекте прописани су Законом о заштити становништва од заразних болести", казали су из Института.

Додају да мјере дератизације се спроводе у прописаним периодима на јавним површинама, насељеним мјестима, објектима за снабдијевање водом за пиће, објектима за производњу и промет хране и предмета опште употребе итд.

Адекватна хигијена

"При боравку у природи потребно је спроводити адекватну хигијену руку, сапуном, топлом водом и дезинфекција. Избјегавати подручја инфестирана глодарима. Употребљавати хигијенски исправну и здравствено безбједну воду и намирнице. Важно је спречавање контаминације воде, намирница, предмета опште употребе,држање у затвореним спремницима, кориштење флаширане воде, правилно чување и термичка обрада хране. Не користити плодове убране у природи нити пити воду из отворених вода у природи. Одржавање адекватне хигијене у домаћинствима, двориштима, пољопривредним подручјима, уклањање отпада, кориштење канти за отпад са затвореним поклопцима", објашњавају из Института.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner