Ово су обичаји и велики дани које морате испоштовати пред Васкрс

У времену када све пролази брзо, када дани личе један на други и када често заборавимо да застанемо, постоји једна недјеља која нас сваке године подсјети на суштину – на вјеру, тишину, стрпљење и наду. То је Велика, односно Страсна недјеља, период који претходи Васкрсу и који у себи носи дубину какву ријетко који дио године има.

Васкрс, као најрадоснији хришћански празник, не долази изненада – он се гради, дан по дан, кроз пост, размишљање, унутрашње преиспитивање и припрему. И управо зато Велика недјеља није само скуп обичаја које треба „испоштовати“, већ вријеме у којем се, готово непримјетно, мијења и човјек и његова свакодневица.

Ово је седмица у којој се сабира све – и вјера и традиција, и тишина и очекивање, и бол и нада. Седмица која не почиње радошћу, већ скрушеношћу, како би нас припремила за свјетлост која долази.

Велики понедјељак – дан када почиње и чишћење дома и душе

Велика недјеља започиње Великим понедјељком, даном који у себи носи симболику почетка, али не оног спољашњег, већ унутрашњег. Према хришћанском предању, Христос је тог дана протјерао трговце из храма, показујући да мјесто вјере мора бити чисто, без интереса, без буке и без сувишног.

У народу се овај дан доживљава врло озбиљно – не као обичан понедјељак, већ као тренутак када се уводи ред у све оно што је током године било запостављено. Куће се темељно чисте, дворишта сређују, али оно што је можда и важније – људи покушавају да смире мисли, да се удаље од конфликата и да уведу тишину у свакодневицу.

У појединим крајевима Србије, овај дан прати и обичај уздржавања од брачних односа током цијеле недјеље, као знак поштовања према данима који долазе. У источној Србији и Лесковачкој котлини, ова пракса се задржала до данас, док се на Косову ова недјеља назива и „страшна“, због озбиљности коју носи.

Додатни савјет: Немојте овај дан посматрати само као обавезу чишћења простора. Покушајте да „очистите“ и оно што носите у себи – опростите некоме, затворите стару причу или једноставно проведите више времена у тишини.

Велики уторак – дан који подсјећа да ништа не треба одлагати

Велики уторак у црквеном календару носи снажну поруку – подсјећање на будност, мудрост и спремност. Кроз приче које је Христос тог дана говорио, вјерницима се указује на важност тога да не чекају „прави тренутак“, јер он често долази онда када га најмање очекујемо.

У народу се овај дан сматра тихим, али не и неважним. Управо супротно – он је позив на размишљање, на то да се запитамо гдје стојимо, шта смо започели, а нисмо завршили и шта стално одлажемо.

У неким крајевима практиковао се врло строг пост, чак и без хране током већег дијела дана, што додатно наглашава озбиљност овог тренутка.

Додатни савјет: Искористите овај дан да донесете одлуку коју већ дуго одлажете. Велика недјеља је вријеме када мале одлуке имају велику тежину.

Велика сриједа – дан када се говори мало, а осјећа много

Велика сриједа носи тежину издаје – дан када је Јуда одлучио да изда Христа за тридесет сребрника. Управо због тога, ово је дан тишине, уздржавања и повлачења у себе.

У многим крајевима Србије постоје правила која се и данас поштују – жене не шију, не плету, не узимају иглу у руке. Вјерује се да сваки рад који захтијева „пробод“ треба избјећи, као симболичан чин поштовања.

У Неготинској крајини, постојао је обичај брања биљке буријан, за коју се вјеровало да има заштитну моћ и да чува дом од зла.

У црквама се тог дана служе посебна богослужења, уз молитве које се читају у тишини, док вјерници чине поклоне до земље, показујући понизност и спремност за дане који долазе.

Додатни савјет: Покушајте да овај дан проведете без буке – без музике, без сталних информација, без потребе да стално говорите. Тишина у овом периоду има своју снагу.

Велики четвртак – дан који се посебно издваја и не смије се прескочити

Велики четвртак је један од најважнијих дана у овој недјељи, и у народу се често сматра прекретницом.

Тог дана обиљежава се Тајна вечера, посљедњи сусрет Христа са ученицима, али и чин када им пере ноге – симбол понизности, љубави и служења другима.

У црквама се служи литургија, а у домовима почињу најважније припреме за Васкрс.

Ово је дан када се традиционално фарбају васкршња јаја.

Прво јаје, увијек црвено, има посебно значење – оно се чува током цијеле године као заштита дома и симбол живота.

У неким крајевима Србије, жене су одлазиле на ријеке, палиле свијеће и пуштале их низ воду, вјерујући да на тај начин одају пошту преминулима и моле за њихов мир.

Постојало је и вјеровање да све што се посади тог дана има посебну снагу – нарочито бостан, за који се говорило да ће бити роднији него икад.

Додатни савјет: Када фарбате прво јаје, урадите то с пажњом и у тишини. Није то само обичај – то је тренутак који има симболику и значење.

Велики петак – најтужнији дан у години

Велики петак је дан страдања, бола и најдубље тишине. Дан када је Христос разапет на крсту.

У црквама се не служи литургија, већ се читају јеванђеља о његовом страдању. Вјерници посте најстроже – многи не једу ништа током цијелог дана.

У народу постоје јасна правила:

• не ради се ништа тешко
• не обрађује се земља
• не започињу се нови послови

У многим крајевима, управо тог дана фарбају се јаја, а прво црвено јаје добија улогу чуваркуће – чува дом од зла и несреће.

Додатни савјет: Покушајте да овај дан проведете мирно, без журбе и без обавеза. Дајте себи простор да осјетите његов значај.

Велика субота – тишина пред радост

Велика субота је дан када се чека. Дан тихе наде, без буке, без славља, али са осјећајем да долази нешто велико.

У неким крајевима мијеси се посебан хљеб – ускршњак, украшен јајима и босиљком, који се носи на освећење.

У Херцеговини и Босанској крајини постоји обичај да се јаја фарбају искључиво у црвено, као симбол васкрсења и живота.

Додатни савјет: Овај дан искористите да завршите све припреме, али без нервозе. Све што се ради тог дана треба да има мир и смисао.

Васкрс – дан када све добија смисао

И онда долази јутро које мијења све.

Васкрс није само празник – то је тренутак побједе живота, вјере и наде. У зору, вјерници се поздрављају ријечима:

„Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“

Јаја се туцају, трпеза се пуни, породица се окупља, а радост се дијели.

Празник траје три дана, али оно што доноси – траје много дуже.

Јер Васкрс није само догађај – то је осјећај да послије сваке таме долази свјетлост.

(Она)