Плаћају 100 КМ дневницу, посла има за све

„Мало смо морали најприје да производњу прилагодимо тим условима. Нека моја идеја је била да имао неких 7-8 хектара трешње, управо због недостатка радне снаге, садњу трешње сам зауставио на два хектара, то за сада успијевам да нађем раднике да оберемо. Предност брања трешње је што се бере дужи временски период и у у једном дану ми не треба велики број сезонских радника. Цијене, односно трошкови бербе су знатно већи него претходних година“, рекао је Чедомир Радовановић из Велике Обарске.

Слично је и на пољу јагода код Вакчића у Малој Обарској. Сезона се приводи крају, јагоде су брали већ „стари“ радници, јер нове је тешко наћи. Ни дневнице преко 100 КМ нису привукли раднике у поља.

„Све је теже доћи до квалитетне радне снаге, кад кажем квалитетне, није то сад да за ово треба ићи у школу да би се знала брати јагода, брати краставац, сјећи купус или паприка парадајз или...небитно, него једноставно иду људи гдје је лакше да се заради лака пара. Ми се некако боримо и уз помоћ дођу нам и дјеца када не раде, али све теже је доћи“, рекао је Ђорђе Вакчић из Мале Обарске.

У производњи дувана кључна је радна снага јер се већина посла обавља ручно. Дневнице за бербу у Семберији су око 100 КМ, док су у Посавини и више, а посао укључује и превоз и храну. Ипак раднике је и у овој бранши тешко пронаћи, кажу дуванари.

„Свјесни смо да је из године у годину све већи проблем са том радном снагом и знамо да то што је присутно да су то већ све старије генерације које се баве тим послом иду за тим послом.Ми то гледамо кроз бербу једне сушнице, значи једног погона, то је неких 7-8 радника, значи и до 1.000 КМ се иде да би се напунила једна сушница дувана“, рекао је Миленко Тодоровић, технолог у производњи и обради дувана.

Познаваоци прилика на тржишту радне снаге сматрају да ћемо бити принуђени на увоз сезонских радника, али да то неће бити из земаља развијених од нас.