Аутор:
АТВКоментари:
0
Археолози су открили локалитет у Словачкој старо 7.000 година који садржи остатке скоро 80 људи којима недостају главе.
Застрашујуће откриће у древном насељу у близини града Врабле збунило је стручњаке, иако је неолитски период познат по својим понекад бруталним и мистериозним ритуалима. Ископавања, која су почела 2022. године, открила су најмање 77 обезглављених људских скелета, насумично разбацаних у два рова, извјештава “Сајенс Алерт.
Насеље Врабле припадало је култури линеарне грнчарије (ЛБК), која обухвата најраније пољопривредне заједнице у Европи. Ова култура је настала у Карпатском басену и проширила се по централној Европи прије око 7.500 година, преноси Блиц.
Само насеље се састојало од стотина станова, укључујући дугачке куће, груписане у три четвртине, од којих је свака покривала скоро 16 хектара.
Истраживање је до августа прошле године идентификовало укупно 112 појединаца, али археолози очекују да ће тај број расти како се рад наставља. Неки од покојника су сахрањени на традиционалан начин у гробним јамама поред кућа, са приносима као што су керамичке посуде и жртвоване младе овце.
Headless Neolithic Skeletons Uncovered in Slovakia https://t.co/XUh34Jgrog pic.twitter.com/UQuSayiZEU
— Gürkan Ergin (@gurkan_ergin) June 10, 2026
Међутим, југозападни дио, једини окружен са два јарка, коришћен је за другачији тип сахрањивања. У јарцима су пронађени скелети без глава у различитом стању очуваности. Једини изузетак била је лобања дјетета пронађена међу тијелима одраслих.
Иако би се на први поглед могло помислити на насиље, археолози вјерују да су то сложене друштвене праксе.
– Напротив, имамо доказе да су ове сахране, које нам делују необично, биле дио друштвених пракси које су обликовале локалне и шире односе и показују само ограничене знаке сукоба и кризе – рекао је Мартин Фурхолт, археолог са Универзитета у Килу и главни аутор студије.
Ознаке на костима указују на то да су главе пажљиво одвојене оштрим алатима, а не насилно одсјечене.
– Првобитне анализе указују да се није радило о насилном одсецању главе, већ о вјештом уклањању лобања – објаснила је биолошка антрополог Катарина Фукс са истог универзитета.
Докази са других европских локалитета из истог периода отварају бројне могућности, од лова на главе до људских жртвовања и симболичне крађе идентитета. Друга налазишта линеарне грнчарије забележила су масакре читавих породица и мучење ломљењем ногу пре погубљења.
– Одсјецање глава изгледа да је било широко распрострањено широм неолитске Европе, што сугерише да је то била уобичајена пракса, можда као дио магијских или церемонијалних обреда посвећених прецима или божанствима. Морамо претпоставити да су ове праксе имале потпуно другачије значење него што би имале у данашњим друштвима. Зато их је тако тешко протумачити – закључује Фурхолт.
Сљедећа фаза истраживања укључиваће анализу костију и артефаката како би се откриле везе између сахрањених, њиховог начина живота и других демографских детаља. Археолозима је још увијек потребно истражити скоро 160 метара система јарака, гдје би се могло крити још обезглављених тијела. Постоји и могућност да ће се на крају појавити недостајуће лобање, можда закопане у кућама или негдје другдје на локалитету.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
09
02
09
01
09
00
08
54
08
39
Тренутно на програму