Рођак вам је преминуо у иностранству? Овако провјерите да ли је оставио стан или новац

Насљедници понекад немају потпуне информације о томе да ли је преминули поседовао некретнину, имао новац на банковном рачуну или закључену полису животног осигурања.

Оно што многи грађани Србије можда не знају јесте да постоји могућност да се преко Министарства спољних послова покрене поступак провере постојања заоставштине у иностранству.

Како је објашњено на званичном сајту Министарства, грађани који располажу релевантним сазнањима о имовини преминулог сродника могу да поднесу писани захтјев за проверу.

Међутим, овај поступак има одређене услове, а могућности домаћих дипломатско-конзуларних представништава зависе од прописа државе у којој се имовина налази.

Ко може да затражи проверу имовине?

Према информацијама Министарства спољних послова, поступак провјере постојања оставине у иностранству може да се покрене ако је преминуло лице било држављанин Србије.

Занимљивости

Да ли је ово рецепт за "мозак генија"? Ајнштајн је деценијама јео исти доручак

Друга могућност постоји када је насљедник држављанин Србије који не живи у земљи у којој се заоставштина налази.

То значи да грађани Србије, под наведеним условима, могу да затраже помоћ надлежних институција у прибављању информација о могућој имовини преминулог сродника у другој држави.

Важно је, међутим, нагласити да овај поступак не представља аутоматску претрагу свих рачуна и некретнина широм свијета. Провјера се обавља на основу података које насљедници доставе и у границама које дозвољавају прописи стране државе.

Не провјеравају се само станови и куће

Предмет интересовања насљедника не морају да буду искључиво некретнине.

У захтјеву се могу навести сазнања о различитим облицима имовине преминулог лица, укључујући:

• станове, куће и друге некретнине;
• новац на банковним рачунима;
• животно осигурање;
• другу покретну и непокретну имовину.

Управо зато је важно да насљедници прикупе што више информација о животу и пословима преминулог члана породице у иностранству.

Чак и подаци који на први поглед дјелују споредно, попут адресе на којој је особа живјела или назива компаније у којој је радила, могу бити значајни за поступак провјере.

Шта је потребно од документације?

Министарство наводи да је за покретање провјере неопходно поднети писани захтјев.

У њему треба навести податке о преминулој особи, укључујући датум и место смрти, адресу боравка у иностранству, назив фирме у којој је била запослена, брачни статус и друге релевантне информације.

Потребно је навести и сроднички однос са преминулим, као и податак о томе да ли је евентуално остављен тестамент.

Уз захтјев се прилажу одговарајући изводи из матичних књига којима се доказује сродство, односно правни интерес за подношење захтјева.

БиХ

ЦИК БиХ: Могуће жалбе на одлуке о додјели, престанку и мировању мандата

Ако постоји, потребно је доставити и решење о наслјеђивању којим је већ расправљена имовина преминулог лица у Србији.

Прилажу се и расположиви докази о имовини у иностранству.

О начину плаћања административне таксе подносилац захтјева накнадно се обавјештава писаним путем.

Шта ако се утврди да имовина заиста постоји?

Уколико провјера покаже да у иностранству постоји заоставштина, подносилац захтјева добија информације о томе како може да покрене одговарајући поступак пред надлежним органима стране државе.

Такође се обавјештава о документацији која му је потребна и могућностима поступања дипломатско-конзуларног представништва Србије.

Ипак, постоји важна разлика између прибављања информација и самог наслјеђивања.

Министарство наглашава да дипломатско-конзуларна представништва не могу да заступају грађане Србије као адвокати пред страним судовима, нити да умјесто њих покрећу поступке који нису дозвољени прописима.

У појединим случајевима може бити неопходно ангажовање адвоката у земљи у којој се имовина налази.

Трошкове таквог ангажовања сноси оставина, односно насљедници.

Где се подноси захтјев?

Према званичним информацијама, комуникација са странкама у оставинским предметима обавља се писаним путем.

Захтјев се може предати на писарници Министарства спољних послова или послати поштом.

Иако поступак не гарантује да ће имовина бити пронађена, нити да ће насљедник аутоматски стећи право да њоме располаже, он омогућава грађанима да, под прописаним условима, провјере информације о могућој заоставштини и сазнају које кораке могу даље да предузму.

За породице чији су чланови деценијама живјели и радили ван Србије, таква провјера може бити важан први корак у решавању имовинских питања која су остала отворена након њихове смрти, преноси Телеграф.рс.