Средњошколцима "напорно" сједити 45 минута: Траже скраћење часа

Дио средњошколаца одлучио је да покрене иницијативу да се настава скрати на 35 минута. Приједлог је већ стигао у јавност, али не и до надлежних, који о свему за сада немају званичне информације па самим тим нема ни коментара. А знање се не може скраћивати као маказама, посебно, не без јасног одговора шта из учоница тачно одсјецамо, часове или мањак знања?

"Ја могу да разумијем њихову перспективу, њима је школе много превише им је 45 минута, ако питате професоре са овим наставним планом и програмом нама ни 60 минута не би било довољно и управо оно с чим имамо проблем јесте да немамо довољно времена испуњавајући све захтјеве наставног плана и програма.

-Апсолутно смо свјесни да се просветни кадар мора прилагодити новим генерацијама и начинима размишљања али то ни у ком случају не значи да треба да подржимо то смањење пажње, ја бих рецимо поставила питање хоћемо ли за пет година ићи на час од 15 минута", рекла је Бранка Љубојевић, професор бањалучке Гимназије.

У 45 минута професори покушавају угурају градиво, креативу, контролне писмене, усмене, васпитање, из Савеза средњошколаца поручују да проблем ипак није у садржају него у минутама. Додатних 10 минута часа који сада имају, како кажу, прави им проблем за концентрацију и нарушава њихово ментално здравље.

"Скраћење наставе на 35 минута није само питање минутаже него менталног здравља ученика и ученичке пажње на часовима", каже Стефан Раковић, предсједник Савеза средњошколаца Републике Српске.

"Можда они треба да крену од себе а не од тога да је час предуг можда је лоше за њихов ментални развој и раст управо то што немају пажњу дужу од 15 минута, а пажњу немају зато што немају интересовање, немају знање", каже Бранка Љубојевић, професор бањалучке Гимназије.

Тако се прича о реформи наставе, бар за сада, од питања трајања часова долазимо на питање логистике. Од системских промјена стигло се до ситног канцеларијског материјала, а расправа о образовању завршила је у мејлу.

"Најзначајнији пројекат сљедеће године ће бити то да сваки савез ученика позивам да нам се обрати мејлом, наш мејл могу наћи на сајту савеза да нам доставе шта им је потребно од ситног канцеларијског материјала и тако неких ствари", каже Стефан Раковић, предсједник Савеза средњошколаца Републике Српске

Минуте су се бројале и пажња мјерила, а изостало је оно основно: договор шта је циљ а шта је заправо тема за дискусију.

"Питање да ли часови треба да буду 35,45, или да буду 60 или 90 ја нисам схватио као доминантно питање на које ми треба да дамо одговор већ питање које треба да покрене једну дискусију између свих актера којих се тиче ова проблематика јер је чињеница да наши млади људи су се пробудили и да желе да питају и учествују у процесу доношења одлука којих се њих тиче", каже Љубомир Зубер, комуниколог.

Првобитно, иницијатива се представљала као глас стотина ученика, стварност на панел дискусији изгледала је знатно скромније. Према незваничним подацима од најављених 200 средњошколаца, своје мишљење дошло је да изнесе њих свега 15. Довољно да се отвори тема, али недовољно да се затвори било каква озбиљна расправа о томе да ли школски час треба скраћивати или му се коначно посветити.