Шта се дешава у вашем тијелу ако сваког јутра попијете чашицу ракије: Нешто је истина, а нешто заблуда

Та једна чашица ракије ујутру, како се у нашем народу од памтивијека вјеровало, сматрала се најбољим лијеком за све болове, савршеним штитом од прехладе и тајним еликсиром за дуговјечност.

Генерације иза нас живјеле су у увјерењу да алкохол у малим дозама дјелује попут природног тоника који буди организам, покреће енергију и дезинфикује тијело изнутра.

Навика да се попије чаша вина уз ручак или хладно пиво након напорног радног дана постала је саставни дио наше културе и друштвеног живота. То је онај тренутак када осјетите да вам се цијело тијело опушта, када се накупљени стрес брише у неколико гутљаја, а ви остајете у чврстом увјерењу да чините нешто добро за своје здравље, преноси Она

Али док ми уживамо у тим малим, свакодневним ритуалима, савремена наука је ријешила да детаљно прочешља ове старе обичаје и понуди одговор на једно питање – да ли нас та чувена једна чашица заиста лијечи или нас полако, али сигурно, води у озбиљне здравствене проблеме?

Зашто нам се чини да нас чашица алкохола лијечи и опушта

Нема човјека који након првог гутљаја жестоког пића није осјетио онај тренутни налет топлине који се шири стомаком и грудима. У том тренутку наш нервни систем реагује тако што привидно спушта тензију, ствара се осјећај пријатности и чувени „пад система“ који нас води у стање опуштености.

Када се на столу нађе домаћа ракија, склони смо да вјерујемо како је у питању чиста медицина, јер нас то привремено добро расположење лако завара. Ако се на томе не зауставимо, пут до еуфорије је кратак, јер хормони и остали органи добијају снажну стимулацију.

Са те стране гледано, свакодневна конзумација алкохола је изузетно перфидна играчка за наш мозак. Ми вјерујемо да се лијечимо и чистимо организам од бактерија, док тијело заправо покушава да се избори са супстанцом која мијења његове природне функције.

Љекари и стручњаци за јавно здравље данас су једногласни у ставу да не постоји орган који је безбједан пред редовним уносом жестине, без обзира на то колико нам се чинило да нам та једна чашица помаже да лакше прегурамо дан.

Шта се дешава у тијелу када једна чашица ракије постане свакодневна навика

Ако посматрамо језик медицинских чињеница, утицај који алкохол оставља на наш организам на дуже стазе може бити разоран.

На удару се првенствено налази рад срца. Иако у моменту испијања можемо осјетити благо ширење крвних судова, дугорочни ефекат доноси озбиљан ризик од неправилног срчаног ритма и хроничних кардиоваскуларних обољења.

Док се у нашем мозгу ствара привремена илузија задовољства, наши мишићи заправо слабе, а дуготрајно излагање алкохолу може довести до оштећења вида, појаве чира на желуцу, драстичног смањења густине костију, па чак и до сексуалне дисфункције и стерилитета код оба пола.

Преоптерећена лошим супстанцама које ракија и друга пића носе са собом, јетра једноставно губи моћ да обавља своју основну функцију – разградњу токсина и масти. Када она посустане, страда и панкреас, а ланчана реакција се шири даље. Будући да је алкохол изузетно висококалоричан и препун скривених шећера, новије онколошке студије показују фрапантне податке – висок проценат особа обољелих од рака плућа и рака дојке чине управо они појединци који су редовно, годинама уназад, конзумирали алкохол у наизглед безазленим количинама.

Гдје се крије истина о ширењу крвних судова и бољој циркулацији

Са друге стране, не можемо у потпуности игнорисати оно што су наши стари примијетили у пракси, а што су поједина старија истраживања и потврдила. Када се унесе једна чашица ракије дневно, алкохол заиста има моћ да тренутно пробуди циркулацију и рашири крвне судове. Посљедица овог процеса јесте пад крвног притиска, а када је проток крви кроз организам бржи и растерећенији, смањује се и опасност од лијепљења крвних ћелија, односно стварања тромба. На тај начин се, у теорији, превенира запаљенски процес унутрашњег зида крвних судова и нагомилавање плакова, што је кључно за одбрану од инфаркта.

Такође, не треба занемарити ни тај психолошки моменат у којем јутарњи ритуал чишћења уста од бактерија високом концентрацијом алкохола пружа људима осјећај сигурности и заштите од сезонских вируса. Међутим, највећа замка лежи у чињеници да је граница контроле невјероватно лабава.

Свака нова чашица, па чак и она која се сипа под изговором – „још само ова једна за здравље“ – носи са собом огроман ризик од уласка у зачарани круг алкохолизма, који на крају не уништава само здравље појединца, већ и комплетан живот његове породице.

Научници са Вашингтонског универзитета руше вјековни мит о здравом пићу

Да прича о еликсиру здравља дефинитивно не пије воду, показало је и једно велико, револуционарно истраживање које су спровели научници из Сједињених Америчких Држава. Стручњаци са Медицинског факултета Универзитета у Вашингтону спровели су опсежну студију којом је било обухваћено чак 434.321 учесник, старости од 18 до 85 година. Оно што ову студију чини посебном јесте чињеница да је фокус био искључиво на људима који пију у веома малим, умјереним количинама – дакле, управо на онима који практикују једну чашу вина уз вечеру или чашицу ракије ујутру.

Резултати који су свјетлост дана угледали у стручном часопису „Алкохолизам: Клиничка и експериментална истраживања“ шокирали су јавност и срушили вјековни мит. Докторка Емануела Гакидоу, један од коаутора ове студије, отворено је истакла да је сваки ниво конзумације алкохола, без обзира на то колико мали био, директно повезан са повећаним ризиком од преране смрти, развоја канцера и опасних кардиоваскуларних догађаја.

Научна заједница послала је јасну поруку да идеја о умјереном пијењу као рецепту за дуг живот више нема своје упориште у доказима.

– Некада се чинило да једно или два пића дневно није ништа страшно, а било је студија које сугеришу да то може побољшати здравље. Међутим, научници сада имају потврду да чак и они који свакодневно пију те мале количине имају повећан ризик од смртности – објашњава др Сара М. Харц, учесница у овој великој студији.

Истраживачки тим др Харц дошао је до егзактних података да људи који пију једно или два пића четири или више пута недјељно имају чак 20 одсто већи ризик од ране смрти у поређењу са онима који пију свега три пута недјељно или рјеђе. Овај скок процента смртности остао је досљедан кроз све старосне групе, што значи да ни младост ни генетика не могу да неутралишу негативан утицај редовног уноса алкохола.

Да ли опасности надмашују потенцијалне користи

Иако старија истраживања, попут оних из 2018. године, остављају простор за тврдњу да људи који се држе стриктно једног пића дневно имају мањи кардиоваскуларни ризик од оних који пију прекомјерно, савремена наука подвлачи црту са јасним закључком. Свакодневно уношење алкохола у потпуности елиминише све те ситне, привремене предности које се тичу циркулације и ширења крвних судова, док ризик од малигних обољења расте са сваким новим гутљајем.

Када се све сабере и одузме, утицај алкохола на здравље је такав да опасности и дугорочна штета далеко надмашују било какве краткорочне користи. Традиција и обичаји имају своје чари и нико нам не може одузети право да у посебним приликама наздравимо са драгим људима. Међутим, када је ријеч о свакодневном здрављу и свјесним животним изборима, можда је вријеме да чувену јутарњу ракију замијенимо неким здравијим навикама, а да мит о њеној љековитости оставимо тамо гдје и припада – у причама наших старих.