Стручњаци издали савјете: Физички радници изложени високим температурама

У Домове здравља се јавља већи број пацијената. Стиже апел да се посебно заштите радници на отвореном.

Високе температуре највише осјећају они који на отвореном свакодневно обављају најзахтјевније физичке послове. На градилиштима, улицама и теренима, радници проводе сате под директним сунцем, уз високе ризике од дехидратације, исцрпљености и топлотног удара. Због тога стручњаци препоручују краће радно вријеме, чешће паузе и прерасподјела послова у јутарње и вечерње часове.

"Не може се радити, ми смо скратили радно вријеме до 12 сати јер је баш пакао, а овдје поред Врбаса је другачије, овдје се може, има хлад. Читав дан смо у хладу и Врбас је ту – овдје се може, али на отвореном негдје друго на сунцу – не може се", каже за АТВ Гојко Карановић.

Због доступности јефтиније радне снаге из других држава поједини послодавци не поштују препоруке, па радници често остају изложени отежаним условима рада. Из Савеза синдиката поручују да без измјена Закона о заштити на раду инспекција и контролни орган немају довољно основа да санкционишу послодавце који не прилагођавају услове рада током екстремних врућина.

"Савез синдиката активно ради на томе, потписали смо меморандум са владом. Једна од ствари која је у меморандуму и јесте Закон о заштити на раду. Ми ћемо почетком јануара са Мининстарством здравља, Министарством рада, Испекторатом, са свим релевантним и стручним људима који могу помоћи да се ријеши овај проблем рада на високим температурама организовати један округли сто", рекла је Драгана Врабичић, предсједник Синдиката радника грађевинарства и стамбено комуналне дјелатности.

У бањалучком Дому здравља биљежи се повећан број прегледа пацијената – од малаксалости и вртоглавице, до несвјестица и изражене дехидратације. Најугроженији су хронични болесници, али љекари упозоравају да ни здраве особе нису имуне на посљедице дуготрајног излагања високим температурама.

"Свакако савјетујемо појачан унос течности нарочито људима који су изложени неким интензивнијим физичким активностима током дана. Да се избјегавају газирани сокови, алкохол, кофеин који додатно дјелују као дијуретици и убрзавају саму дехидрацију организма. Затим да се избјегава јако зачињена, пржена, масна храна – тако да претежно савјетујемо неке лаганије, а чешће оброке", објашњава Маја Михајловић, доктор у Служби хитне медицинске помоћи Дома здравља Бањалука.

Топлотни таласи из године у годину постају све учесталији и интензивнији. У таквим условима и кратко излагање сунцу може имати озбиљне посљедице по организам. У данима када врућине не попуштају, заштита здравља постаје заједничка одговорност како институција, тако и послодаваца и самих грађана.