Шушњар - 85 година сјећања на страдање српског становништва

Било да је ријеч о Јасеновцу, Доњој Градини, Јадовну, Пребиловцима, Старом Броду, Гаравицама или Шушњару почетком Другог свјетског рата намјера режима Независне државе Хрватске била је јасна, истријебити српски и јеврејски народ. Шушњар је једно од мјеста које свједочи о размјерама тог злочина и страдању недужних цивила, чија је једина кривица била њихова вјерска и национална припадност.

"Овдје долазимо да се памтимо а ако памтимо зло онда морамо да радимо и да чинимо да се то зло не понови. Други свјетски рат и 41 година је била врло мучна", каже министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир.

Након више од осам деценија, са овог мјеста поручено је да се о страдању српског народа мора говорити јасно и без прећуткивања. Посљедице онога што је започето четрдесетих година прошлог вијека видљиве су и данас. Срба на овим просторима готово да и нема.

"Нажалост читава наша историја јесте историја страдања, велики број страдалих посебно бих апострофирао прошли вијек, посебно Други свјетски рат на овим просторима јер и овај злочин је везан за Други свјетски рат и нажалост ово је оно што могу да кажем само једна карика у ланцу свих злочина који су се над српским народом десиле у току Другог свјетског рата", каже Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

На мјестима гдје је прије више од осам деценија почео највећи злочин над српским народом овог краја, данас стоје млади. Кроз културу сјећања уче о историји свог народа, чувају сјећање на невино страдале уз поруку да се овакви злочини не смију заборавити.

"Оно што је недостајало након Другог свјетског рата свакако јесте било стављање тог префикса ко је злочинац ко је жртва и због тога је јако битно да овдје је кажемо шта се стварно десило а десио се геноцид над Србима", каже Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата ратних злочина и тражење несталих лица.

И док се имена жртава из године у годину изговарају у молитви и сјећању, порука са овог мјеста остаје иста. Историју не можемо промијенити, али је не смијемо заборавити.