Сутра је Петровдан! Обавезно изговорите молитву ову за здравље и мир у дому

То је празник вјере, истрајности, покајања и наде, али и дан уз који се вијековима везују бројни обичаји и народна вјеровања.

У многим крајевима Србије празнично расположење почиње већ уочи Петровдана, када се пале лиле, древни обичај који симболизује свјетлост и побједу добра над тамом. На сам празник вјерници одлазе на Свету литургију, причешћују се и изговарају посебну молитву Светим апостолима Петру и Павлу, тражећи њихов заговор за здравље, мир у дому и спас душе.

Ко су били Свети Петар и Павле?

Иако их Црква заједно прославља, Петар и Павле нису били исти људи нити су до вјере дошли истим путем. Њихове животне приче потпуно су различите, али их је спојила безгранична љубав према Христу и спремност да за своју вјеру положе живот.

Свети апостол Петар, рођен као Симон, био је обичан рибар из Галилеје. Управо њега Христос међу првима позива да га слиједи и даје му име Петар, што значи "камен", рекавши да ће на тој вјери сазидати своју Цркву.

Петар је био човјек снажне вјере, али и великих људских слабости. У ноћи Христовог страдања три пута га се одрекао из страха, да би потом горко заплакао и искрено се покајао. Управо због тог покајања постао је симбол човјека који, упркос грешкама, може пронаћи пут ка Богу.

Свети апостол Павле имао је сасвим другачији животни пут. Рођен као Савле у Тарсу, био је образован фарисеј и један од најжешћих прогонитеља првих хришћана. Све се промијенило на путу за Дамаск, када му се, према Светом писму, указао васкрсли Христос. Након тог догађаја Савле прима крштење, добија име Павле и постаје један од највећих проповедника хришћанства.

Путовао је хиљадама километара, оснивао прве хришћанске заједнице и написао бројне посланице које данас чине важан дио Новог завјета.

Предање каже да су обојица пострадала у Риму за вријеме цара Нерона. Апостол Петар разапет је на крсту окренутом наопако јер није сматрао да је достојан да умре као Христос, док је апостол Павле, као римски грађанин, погубљен мачем.

Због свега што су учинили за ширење хришћанства, Црква их назива првоврховним апостолима.

Молитва Светим апостолима Петру и Павлу

На Петровдан се вјерници са посебном побожношћу обраћају Светим апостолима Петру и Павлу, молећи их да буду њихови заступници пред Господом и да измоле здравље, мир, снагу и заштиту за њихове породице.

Молитва гласи:

"О, свети првоврховни апостоли, Петре и Павле, који сте вјером и трудом Господа прославили и пут спасења нам показали! Први ученици Христови и стубови Цркве, молимо вас, погледајте на нас грешне и недостојне (овдје се могу изговорити имена).

Измолите од Господа нашег Исуса Христа опроштај гријехова наших, мир у души, здравље и снагу да истрајемо у вјери.

Научите нас покајању какво је имао свети Петар и ревности за ријеч Божију какву је имао свети Павле. Заштитите нас од сваког зла, искушења и видљивих и невидљивих непријатеља. Нека ваше молитве буду штит над нашим домовима и породицама.

Благословите све нас и удостојите нас да у Царству Небеском славимо Оца, и Сина, и Светога Духа, у вијекове вијекова. Амин."

Након јутарње литургије вјерници који су постили и припремили се исповијешћу традиционално приступају Светом причешћу, јер се Петровдан уједно сматра завршетком Петровданског поста.

Који обичаји прате Петровдан?

Петровдан је један од празника који је у српском народу сачувао велики број старих обичаја.

Најпознатији међу њима свакако је паљење лила, које се обавља увече уочи празника. Дјеца и млади носе запаљене бакље направљене од коре младог дрвета, док се у многим мјестима пале велике заједничке ватре око којих се окупљају породице и комшије. Овај древни обичај симболизује свјетлост вјере и побједу добра над тамом.

На сам празник породице одлазе у цркву, а многи управо Петровдан славе као своју крсну славу. Послије завршетка литургије окупљају се за заједничким ручком, чиме се завршава вишенедјељни Петровски пост.

У појединим крајевима Србије обичај је да се рано ујутру беру љековите биљке, јер се вјерује да управо на Петровдан имају највећу моћ. Такође, дјеци се често поклањају прве петроваче - ране љетње јабуке које симболизују здравље, напредак и благостање.

Народна вјеровања која се и данас препричавају

За Петровдан се везују бројна народна вјеровања која су опстала вијековима.

Вјеровало се да од Петровдана почињу најтоплији дани у години, па је у народу остала изрека: "Од Петра сунце све јаче пече."

Наши преци сматрали су да се на овај празник не започињу тешки послови нити велики грађевински радови, како би година била мирна и родна. Такође се вјеровало да вријеме на Петровдан може да наговијести какви ће бити остатак љета и предстојећа жетва.

Иако многа од ових вјеровања данас имају првенствено симболично значење, она и даље представљају важан дио народног наслеђа које се преноси са генерације на генерацију.

Празник који нас подсјећа на снагу вјере

Петровдан није само дан сјећања на двојицу великих апостола. То је празник који подсјећа да су вјера, покајање и истрајност вриједности које не застаревају.

Живот Светог Петра показује да човјек може да погреши, али и да искреним покајањем пронађе пут до спасења. Живот Светог Павла свједочи да никада није касно за промјену и да један сусрет са вјером може заувијек промијенити човјека.

Можда управо зато Петровдан и данас заузима посебно мјесто у срцима вјерника - као празник наде, праштања и новог почетка.

(Она.рс)