Вече када се пале лиле: Шта представља овај стари обичај?

Лиле су најчешће бакље направљене од младе коре дивље трешње или брезе, која се обмота око штапа и запали. Када падне мрак, дјеца и млади носе запаљене лиле кроз села и улице, окрећу их изнад главе или њима праве кругове од свјетлости, док се на трговима, испред цркава или у двориштима пале веће ватре око којих се окупљају породице и комшије.

Шта представља паљење лила?

Према народном предању, паљење лила подсјећа на вријеме када су, након Христовог распећа, прогонитељи покушавали да застраше прве хришћане и апостоле палећи ватре. Касније је овај обичај добио ново значење и постао симбол свјетлости, вјере и побједе добра над тамом. У народној традицији вјеровало се и да дим и пламен имају заштитну моћ – да чувају људе, стоку и усјеве од болести, непогода и злих сила.

Обичај је снажно повезан и са завршетком Петровског поста. Паљење лила означава крај периода уздржавања и својеврсну припрему за велики празник Светих апостола Петра и Павла, који се обиљежава 12. јула.

Некада су се лиле правиле искључиво од природних материјала које су дјеца сама сакупљала у шуми неколико дана прије празника. Данас се у појединим мјестима и даље негује тај обичај, док се у другим организују заједничке манифестације на којима се пале велике лиле, одржавају културно-умјетнички програми, наступи фолклора и дружења мјештана.

Иако се начин обиљежавања разликује од краја до краја, симболика је остала иста – пламен лила представља свјетлост, заједништво и очување традиције. Зато се овај обичај и данас сматра једним од најпрепознатљивијих увода у прославу Петровдана и важним дијелом народног наслеђа.