Сутра је празник двоје светитеља: Ево ко су били и шта о њима каже црквено предање

17.10.2026 12:20

Коментари:

0
црква свијеће молитва светац
Фото: Pexel/ Elina Volkova

Православна црква 18. октобра обиљежава спомен Светог свештеномученика Дионисија, епископа александријског, као и Свете мученице Харитине, подсјећајући вјернике на значај истрајности у вјери, милосрђа и љубави према ближњима.

О њеном животу говори се као о примјеру истрајности, оданости Христу и спремности да се вјера сачува и у најтежим искушењима.

Овај дан пада у недјељу, а у народној традицији посебно мјесто има и такозвана млада недјеља, која се везује за прву недјељу након младог Мјесеца. За њу се у појединим крајевима Босне и Херцеговине везују молитва, одлазак у цркву и обичај освећења воде.

Ко је била Света мученица Харитина?

Према црквеном предању, Харитина је у дјетињству остала без родитеља, након чега ју је усвојио угледни хришћанин Клаудије и одгајао је као своју кћерку.

Одрастала је у хришћанском духу, посвећујући се молитви и учењу о вјери. Описује се као скромна, кротка и побожна дјевојка, која је настојала да својим животом свједочи хришћанско учење.

У вријеме прогона хришћана за вријеме цара Диоклецијана, Харитина је приведена пред суд јер је исповиједала хришћанство и друге подстицала да прихвате ту вјеру.

Није се одрекла својих увјерења, због чега је, према житију, била изложена тешким мучењима. Предање наводи да је преживјела бројна страдања, али да је на крају умрла молећи се Богу.

Православна црква поштује је као мученицу која је остала вјерна Христу до краја живота.

Млада недјеља: Обичаји и вјеровања

Млада недјеља је назив за недјељу након појаве младог Мјесеца, односно почетка новог лунарног циклуса. Овај назив и обичаји који се за њега везују дио су народне традиције, а нарочито су забиљежени у појединим крајевима Босне и Херцеговине.

Према записима о народним обичајима, вјерници су настојали да овај дан проведу у молитви, посјете цркву и затраже Божји благослов за себе и своју породицу.

У неким мјестима постоји обичај освећења воде, која се потом користи за кропљење дома и других просторија. Вода се у хришћанској традицији повезује са благословом и духовним очишћењем.

Ипак, важно је нагласити да млада недјеља није посебан празник у званичном православном календару, нити су сви народни обичаји који се за њу везују дио црквеног учења. Православна црква упозорава на сујевјерје и обичаје који укључују гатање и магијска вјеровања.

Молитва за здравље, мир и Божји благослов

Вјерници се Богу могу молити за здравље, мир у породици, снагу у искушењима и заштиту својих ближњих. Не постоји једна обавезна молитва која се мора изговорити на младу недјељу, али се могу упутити личне молитве из срца.

Молитва

„Господе Боже, подари ми снагу да истрајем у добру, мир у срцу и љубав према ближњима. Чувај моју породицу, подари здравље болеснима, утјеху онима који тугују и наду свима који пролазе кроз тешке тренутке.

Света мученице Харитино, моли Бога за нас, да сачувамо вјеру, будемо истрајни у искушењима и да свој живот испунимо добрим дјелима, праштањем и љубављу.

Нека у нашим домовима владају слога, разумијевање и мир, а сваки нови дан донесе снагу за добро и благодарност за Божје дарове. Амин.”

Ко је био Свети Дионисије

Свети Дионисије, епископ александријски, био је један од значајних хришћанских црквених великодостојника из трећег вијека. Познат је по својој истрајности у вјери, пастирској бризи за вјернике и настојању да очува јединство хришћанске заједнице у вријеме прогона и великих искушења.

Рођен је у Александрији, у угледној породици која није била хришћанска. У младости је стекао широко образовање и бавио се изучавањем грчке филозофије. Пресудан тренутак у његовом животу било је упознавање са хришћанским учењем, након чега је прихватио хришћанство и постао ученик знаменитог црквеног учитеља Оригена.

Године 247. постао је епископ Александрије. Његова служба одвијала се у тешком периоду за хришћане, који су били изложени прогонима римских царева. Дионисије је храбрио вјернике да остану истрајни у својој вјери, због чега је и сам био присиљен да напусти Александрију и оде у изгнанство.

Посебно се памти његова брига за људе током епидемије куге која је погодила Александрију. Подстицао је хришћане да помажу обољелима, његују болесне и сахрањују умрле, не правећи разлику између хришћана и оних који нису припадали њиховој вјери. Његов живот тако је постао примјер милосрђа, пожртвованости и бриге за ближње.

Свети Дионисије упокојио се око 264. или 265. године. У црквеном предању остао је упамћен као мудар учитељ, пастир који је храбрио свој народ у тешким временима и човјек који је вјеру показивао не само ријечима него и дјелима.

Пут хришћанства

Иако је потицао из породице која није била хришћанска, Дионисије је до хришћанства дошао проучавањем и трагањем за истином. Његова прича зато се често истиче као примјер да пут ка вјери може почети учењем, питањима и искреном жељом за спознајом.

Православна црква 18. октобра обиљежава спомен Светог свештеномученика Дионисија, епископа александријског, као и Свете мученице Харитине, подсјећајући вјернике на значај истрајности у вјери, милосрђа и љубави према ближњима.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: