Хроничан бол у леђима мијења мозак

Ново истраживање показало је да је хронични бол у леђима изазван покретом повезан са појачаном активношћу такозване подразумјеване мождане мреже (default mode network). Ријеч је о групи међусобно повезаних можданих регија које су активне током размишљања о себи, самопосматрања и спонтаног лутања мисли.

Ово откриће изненадило је истраживаче јер се активност поменуте мреже обично смањује током акутног бола, попут оног који настаје додиривањем вреле рингле или ударцем кољена о сто.

Друштво

Хиљаде људи годишње доживе срчани застој: Три корака могу спасити живот

Студија, објављена 5. октобра у научном часопису „Британски часопис за анестезију“ (British Journal of Anaesthesia), указује на то да нагла погоршања хроничног бола могу укључивати мождане процесе који превазилазе једноставно регистровање болних надражаја.

Како мозак реагује на хронични бол?

Хронични бол у доњем дијелу леђа, који траје најмање три мјесеца, један је од водећих узрока инвалидитета у свијету.

Сматра се да, када се хронични бол први пут појави, мрежа можданих регија позната као „неуроматрикс бола“ постаје преосјетљива, због чега бол може потрајати и након престанка болног надражаја.

Иако је познато да хронични бол доводи до промјена у можданој активности, научници још нису у потпуности разјаснили шта се дешава када одређени покрети изазову нагло појачавање већ присутног бола.

Здравље

Климатске промjене повећавају ризик од можданог удара и деменције

Како би то испитали, истраживачи су у студију укључили 114 одраслих особа које пате од хроничног бола у доњем дијелу леђа. Њихову мождану активност пратили су помоћу функционалне магнетне резонанце, методе која биљежи промјене у протоку крви као посредни показатељ активности мозга.

Након почетног снимања, истраживач је сваком учеснику помогао да подигне ногу све док се бол у леђима није појачао. Нога је затим задржана у том положају десет секунди, након чега је спуштена.

Envato/YuriArcursPeopleimages

Одмах послије покрета који је изазвао бол, научници су поново снимали мозак учесника и упоређивали резултате са претходним снимцима.

У просјеку, учесници су током тестирања пријавили повећање интензитета бола од 23 одсто.

Као што су и очекивали, истраживачи су уочили појачан проток крви у можданим регијама одговорним за обраду бола и покрета.

Међутим, изненадило их је то што је истовремено забиљежена и повећана активност у кључним дијеловима подразумјеване мождане мреже, која је обично активнија када особа размишља о себи, присјећа се животних искустава или пушта мисли да слободно лутају.

Наука и технологија

Шокантно откриће научника: Мозак није један орган, већ настаје из двије врсте матичних ћелија

Досадашња истраживања показала су да акутни бол смањује активност ове мреже, вјероватно зато што пажњу усмјерава на нешто што се доживљава као спољашње у односу на сопствено биће.

„Када смо видјели први круг анализе, запитали смо се: 'Да ли смо ово урадили како треба?'“, рекао је за портал „Лајв сајенс“ (Live Science) коаутор студије Морган Ђанола, постдокторски истраживач на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.

Изненађење није крио ни његов колега, неуронаучник Фадел Зејдан.

Envato/YuriArcursPeopleimages

„Уопште нисмо очекивали да ће подразумјевана мождана мрежа бити укључена. Очекивали смо да ће њена активност бити толико смањена да смо морали три пута провјеравати резултате како бисмо били сигурни да су исправни“, објаснио је Зејдан.

Различите реакције на хронични и акутни бол

Истраживачи су учеснике изложили и болном топлотном надражају на листовима ногу, што је уобичајена метода за проучавање мождане активности током акутног бола.

За разлику од бола у леђима изазваног покретом, топлотни надражај био је повезан са смањеном активношћу у једном дијелу подразумјеване мождане мреже.

Здравље

За боље здравље срца ове ствари треба избјегавати послије 17 часова

Ова разлика указује на могућност да мозак користи различите механизме приликом обраде акутног бола и наглог погоршања хроничног бола.

Када бол постане дио личног идентитета

Научници су утврдили и да су учесници који су пријављивали интензивнији хронични бол у леђима имали израженију повезаност између подразумјеване мождане мреже и регија мозга које обрађују надражаје из леђа.

На основу ових резултата, аутори студије закључили су да хронични бол може постати испреплетен са начином на који људи доживљавају себе и сопствено тијело.

„Из перспективе доживљаја себе као средишта сопственог искуства, овај налет бола готово је постао дио онога што они јесу“, рекао је Зејдан.

Неуронаучница Кетрин Мартучи са Универзитета Дјук, која није учествовала у истраживању, похвалила је експериментални приступ научника.

Она је објаснила да истраживачи обично избјегавају покрете током снимања мозга јер могу нарушити јасноћу снимака.

Међутим, у овој студији тај проблем успјешно је избјегнут тако што је мозак сниман прије и послије покрета који изазива бол.

Ипак, Мартучи је упозорила на одређена ограничења истраживања.

Према њеним ријечима, уочена мождана активност могла би одражавати и бол који се наставља након подизања ноге или анксиозност изазвану самим покретом.

Осим тога, студија није могла утврдити да ли промјене у можданој активности доприносе настанку хроничног бола или се развијају као његова посљедица.

Откриће би могло помоћи у развоју нових терапија

Упркос наведеним ограничењима, Зејдан и његове колеге вјерују да би резултати истраживања могли отворити пут развоју нових приступа лијечењу хроничног бола.

Будуће терапије могле би бити усмјерене на начин на који људи доживљавају и разумију сопствени бол, умјесто да се баве искључиво физичким осјећајем бола.

Занимљиво је да је и сам Зејдан током спровођења студије почео осјећати хронични бол у леђима.

Он сматра да претходна искуства и сјећања на живот са хроничним болом могу утицати на мождане процесе у толикој мјери да бол временом постане дио осјећаја сопственог идентитета.

(РТС)